Radničke novine

капије Цариграда могуће је само општом побуном против угњетача народа. Треба задовољити национзлне захтезе Грчке, Итадије, Румуније као год и праведне захтеве Бугзрске, Француске и Белгије. Ми треба да повратнмо угњетеним народкма њнхове саплеменике

ИЗ ДАНА У ДАН

Поклон војницима. — Г. Г. Ноел и Чарлс Бекстон, чланови Енглеског Парламента и Балкзнског Комптета у ЈТопдоиу, прилико.м свога исдазног бављења

Заузеће Цариграда развнло би до | У Србији, предали су Министру Војном нечувеиог степена снагу Русије, и то то- трн хиљаде дииара да се за ту суму кулико да би причиннла бојазан народима.; пи дуваи и разда, преко Главие ПнтенЕлем, ао страховање се може избећи са- ’Да»“УР«. »ашој војсци. Управа Моиопола

мо под условом да Русија докаже како је пријател> малих ;;арода. Руснја ће постатн центар покрета за ослобођење народа или пикад неће крочити ногом у Царпград.

Све је ово леио што кнез Трубецкој прича. Алн, пре. свега Русија тре5а да испуии један услоз: да би иостала ослободилац других народа, она треба прво да ослободи своје народе из страшногз ропства у које их је гурнуо царизам. А то може да уради само демократска и социјалистичка Русија. И због тога не само народн на руској територији него и свн остали словенски народи треба свнм срцем да желе побеДУ Руске Револуције.

прнпремила јс, по жељп дародаваца, 19.800 паклића дувана од по 15 гр. и послала их Врховној 'Команди.

Шала и спрдња

Рат је соцчјалпзам ,...Исто слепило показују сопијалисти кад процењују рпт. Они не виде у рату баш оио што је у шему иајлспше и најсветлије, оно што рат чпаи

једном тако рс1ш социјалистичком појавом. Да, социјалистичком!' Јер шта упрапо чинп суштину социјализма? Одсуство партикуларизма, солиларност мсђу људнма, подређивашс лимних интерсса интсресима зајсдницс. Рат је то у пајвсћој мерн". (,БЛлкан", број од суботе'. Крста Цицварић, први српски комичар

НИШП ТУГД ЗД ТУЦОВИЂЕВ

Изјавили су нам саучсшће : Ђорђе Г. Јовић, у име власотипачке организације. Марко Миркови!) из Београда.

је утрошио велику количину муниције али нашим положајима није ианео никакву штету. Гогово на свима нашим фронтог.има осим на онима у Боки Которс гој — пр ^морју, нао је потоља трп дша волтси снсг који омета њ јче оп рчци'ј.».

Криза у Аустрији?

Купите доброзољне прилоге за Радничке Ковине

БУГАРСКА НЕУТРАЛНА Али позива иа вежбу

‘р*. №« е в

(ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

Уништен једанајести турски иорпус

Петроград, 4 јануара — ЈављаЈу из 'Гифлиса: Кавкаска војска је још

Како Јављају из Софије, министар војни донео је решење да се позову на вежбу од 21 дан класе: од 1902, 1903, 1908 и 1909 године. , . , - . То ће сигурно бииш всжба за не- 'Ј&оним херОЈСким иоивигом иокриутралносш. ј ла своје заставе новом слааом, \уншипмвши потпуно /сданаестн ип гппг п т/л ллтц тг т урски корпус, сем неколико без1\и | Г*Ј1С п 1\(Ј 1)01 НОС начајних одељења, коЈасуу дивљем „СвисуСрби предзакономједиаки“ бсгству. Запленили смо целокупну артилсри/у тога кооиуса.

Неколико другова војних обвезника,' ,, - . који се сад налазс у Ваљеву, упутили су:УПОр5"Ш ООрОД НЗ Д,ОИ>ОЈ ,,ам гал^ери™ унЈВисли; седам напзда на шкој главној чаршијиј у филијалу Мите бајонет. Борба бомбама Ристића фабриканта, и Александзр Јан-1 чић, пекар из Ниша, и још неки газдашки ј Петроград, 4. јануара. Званично. синови бнли су заједно са нама у 11ро- ј Непрестано успешпо напредује.чО на "декупљу на регрутском прсгледу прс чети- сној обали доњсг тока Васле. Наиш предри месеца. Тада будсмо оглашени за не- њи делови истерали су непријателза из способне и одемо у Алексинац на вежбу његових позиција код Вилке, Буди, Сулједан месец дана, и они су заједно са ковскија.

Остатак турске војске гонимо у стопу са бокова у њепом бегству ка Ерзеруму. Наше трупе, које гоне непријатеља, налазе ио јаругама турске топове, које непријатељ није могао да одведе и које је бацао са висова или нх закопавао у спегу. Гонимо и даљс непријатеља.

Аустријанци бацају бомбе на Цетиње

нама за све то време билн. „Али кдд је издата наредба да сс кренемо на бојну линију онда сви ти газдашкн синови остадоше као — неспособни, ма да су здравији од свнју насидаи дан>и сс шетају по Нишу и раде своје послове“. Молимо другове и пријатеље да нам до.стављају све овакве случајеве — разума се са.мо кад су исШинити — а ми

Истога дана, на левој обали Висле, нспрнјатељ је предузео читав ииз жсстокнх наиада на паше линије. У области села Гумина непријатељску снагу су сачињавали најмање шест пукова. После седам напада и упорне борбе на бајооет Немци су заузели само један ров једие наше истакпуте чсте. На осталим секторнма непријатељ је одбијен и приморан да сс повуче на сво-

пемо их онда одмах пзносити на Јавност. ј е позиције. Јер, када су господичнћи и газдашиГ „ могли годпћама урлати: Ој Србијо маШи _ Немци с * чотпомагалц споје иападе мила, мораш биШи царевина-онм сад I жест « ком артилериЈскоа ватром, а наро нека сс не ттзвлаче него гека бар иду на бојно поље заједио са онима који су

жртва њиховог шовинистичкога безумља.

ИЗ ПАРТИЈЕ

чито из топова великог калнбра, којима су гађали оне тачке, које су хтели да нападају. У пределу села-- Конопница, иепоијатељ се лагумпма приблнжио на тридесет корака нашим рововима, да би нас напао. Наши га дочекаше са ручним бомбама, и потпуно задржаше тај непријатељев покрет, који мораде да напусти намеру да нам се лагумима приближи. У области Пилчов, непријатељ је, по-

Цетиње, 2. јануара. (Задоцмно). Данас у подне појавно се над Цетињем један аустријски аероплан и кружио је изиад престонпце тачпо четврт часа. Наше батернје гађале су га, а трупг отвориле плотупску паљбу на њега. Аероплап је бацио на престонг.цу четири бомбе, од којпх је једпа опет- пала у блазини државне болнице. Једна је бомба пала у непосредпој близвни Краљевога двора, а остале две у пољу испод вароши. Све четири су бомбе експлодпрале, али нису учиннле штете.

Лондон, 4. јапуара. — По гласовнма нз Аустрије, преко Рима, унутрашња сптуација постаје сваког дана све озбиљиија због несгашице брашна и због увеНања цена намирницама, што новеНава глад. У свпма велнким ценарима биле су демопстрације против рата; у великим варошима узеле су облик уличне борбе, те су чак биле подигпуте и барикаде.

Румунија мобилише?

Лондон, 4. јакуара. — Јављају из Женеве да су румуиски ђаци који се школују у овој вароши добили телеграфско с.шпштење о мобилизацпји. Путнички саобраћај у јарској

Мађс

Букурешт, 5. јавуара. — Из БудимПеште јављају, да је у званичннм новинама објављена наредба, којом се заводи да морају имати путне исправе сви они, који желе да отпутују из Углрске у икострапство и обратно и сви они странч поданици, који желе да се баве у Углрској макар и за кратко време.

\

* г

Руеи освојили пут за Ердел*

Петроград, 4 јануара. — У Букозини су паше предње трупе освојнле на јурнш карпатски превој Кирилибаба, који води у Ердељ (пут из Кинполунга у Мармарош Сигет).

Маријаши за Србе

Организаццја у Скопљу Месн.а Партнска Управа у Скопљу позива >.све члановс на конференцнју у недељу 11 јануара 1915. г. после подне сле жестоке артилеријске ватре, нападао у 2 сата, у салн хотела „Бзлкан.“ ■ три пута пекс илше предње делозс, али Секретар организацнје налази се сва- је одбијењ Ксд Тарнова је непријатељска •кс педеље пре подне од 9—10 сати, у артилерија ућуткана пашом артилеријом,

салн хртела „Балкан.“ Нека иожуре другови са плаћањем члавскцх улога. Секретар Ст. Дивлевић

чим Је откривена.

ПОД РАТНОМ косом

!

Добрица Т. Будић кројач из Прокупља

Руска победа код Караургана Петроград, 4. јануара. — Званично. — Битка код Караургана, 1 која се читава три последња дана водила по снежној мећавн, сада сс свршнла потпуном иобедом наших

Наш покрет и наша партнја подне-! I рупа. Захваљујућу напорима и храла је у овоме крвавом рату највећс жрт-! брости наших кавкаских и туркеве. Све што је најбоље, што је за жи- станскнх пукоза као и нашим си-

вот, рад и културу најспособније, пада у овој општој рагној фурији као снопље. Међу те досадашње многобројне жртве, спада н друг Добрица Т. Будић. Слава му!

бнрским Козацима, отпор непријатељев је сломијеи и непријатељске су заштмтннце упиштене.

Петроград, 4. Ј'ануара. — Свети Синод одлучио је да се у свим црквама руске царевине приреди, у недељу 18. јануара ове годике, скупљање прилога за иомоћ Србима. Црквене власти нослаће све прикупљене прилоге Економском одељењу Светог Синода,' који ће их послати у Србпју.

Борбе код Соасона Париз, 4. јануара. Службено. — 4 У пределу Соасона нема шта да се |забел.ежи. Саопшгења немачка пре- у 'увелнч.вају борбе које су "вођене I ове недеље па северу од ове варо- 0 ши иоредећи' их са борбама од 5,' авгусга 1870, јер француеких трупа.4 које су участвовале код Соасона ни-«' је било виша од три брнгаде и оне су се повукле на десну обалу Ена јер је река својим надолажењем.покварила неколике мостове те је било немогућно послати појачањз; ове су се трупе повукле а нису биле гоњене штитећи и даље Соасон; то јб истипа са овом местном борбом, и она пема никакве везе са борбом, од 5 августа 1870. На нашем фронту од 5 километара паша се војска ; повукла 1800 метара услед надолажења реке. р

Оскудмца у брашну и бакру

ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ.

Пожар у Арсеналу

Петроград, 5. јануара. — Из Париза јављају, да је у Арсеналу у Бресту букнуо пожар. Штета је знатна.

Аустријанци пуцају из Котора на Ловћен

Петроград, 5. јанузра. — ИзКопснхагена јављају,' да берлииске вести потврђују, да сс све више заводи давањс хлеба по иорцијама. ^ГТекарнице пе раде ноћу. Због оскудицц у бакру забраљено је да сс бакар унотребљава за електрдц;не спроводнике.

О Г Л А С И

■ Цетиње, 5. јануара. — Јуче су Аустрнјанци отворили артиљериску ватру са Которских утврђења на наше положаје на Ловћену. Артнљериска препуцавања трајала су неколнко часова. Непријатељ

разреда гимназије спре мам за полагање разрсдпих призатинх испита. Никола Богдановић фил. IV 10ДННС II. Цариде Маре I!.-

Влаошк и одговорнн уредник Драгиша Лапчевић, новинар.

Живојин Бокић р '„“' 0 к‘. н ж Ненадовића бр. 32. тражи своју мајку 'у нздију п брата Рздомира из села ПаскоБ ср. јадранског окр. подрипског који . придиком бежања од Аустријанаца ' ипустили своју кућу. Молн сваког ко и шта буде о њима знао да му јапи горњу адресу. 10—

Штампарвјз .Гутеиберг* Миланз П. Стефановићз — Ниш,