Radno i socijalno pravo

20 Б. Шундерић: Право на приговор

лично или преко пуномоћника. Ако је запослени због душевне болести постао неурачунљив онда приговор подноси његов старалац. Приговор може поднети и наследник умрлог запосленог лица. То може, на пример, у случају остваривања права на зараду или накнаде зарада или на неко друго новчано потраживање ако је умрли та права стекао пре смрти, али га је смрт омела да их оствари. Писмено се подноси непосредном предајом надлежном органу или шаље поштом.

Приговор се подноси у одређеном року. Тај рок је прекаузиван. То

значи да се након његовог истека гаси право запосленог на подношење приговора. Препуштање рока за улагање приговора не значи само губитак права на приговор, него и губитак права на судску заштиту повређеног права. Првостепена одлука, истеком рока за подношење приговора, постаје истовремено и коначна и правоснажна.

Кад се сматра да је поднесак поднесен у року: Према закону то ће бити онда ако је пре него што је рок истекао стигао органу коме је требало да буде предат (чл. 92. ст. 1. ЗОУП). У случају да је поднесак упућен поштом, телеграфски или телефаксом дан предаје пошти, односно дан пријема телефакса сматра се као дан предаје органу коме је упућен (чл. 92. cr. 2.).

Рок за подношење приговора одредио је закон. Према Закону о општем управном поступку рок за подношење жалбе на првостепено решење износи 15 дана и рачуна се од дана достављања првостепеног решења. Законом може бити друкчије одређен рок. Рок од 15 дана за подношење приговора одређен је и у савезном (чл. 56. ст. 4.) и у републичком закону (чл. 90. ст. 2.).

И према овим законима приговор се подноси у року од 15 дана од дана достављања одлуке. Рок од 15 дана за подношење приговора предвиђен је и у савезном закону којим се регулишу радни односи запослених у савезним органима и организацијама. Међутим, републички закон којим се регулишу радни односи у државним органима утврђује краћи рок. Он износи осам дана од дана уручења решења (чл. 71. ст. 3.). Кад рок почиње да тече: Према чл. 90. ст. 2. ЗОУП дан у који је достављање извршено или саопштење извршено не урачунава се у рок. За почетак рока узима се први наредни дан. Рок тече у континуитету и његов ток не спречава недељни дани државних празника (чл. 91. ст. 1. ЗОУП). Међутим, поставља се питање шта ће бити ако последњи дан рока пада у недељу или на дан дравног празника или неки други дан кад послодавац не ради. Закон о општем управном поступку утврђује да у том случају рок истиче првог наредног радног дана (чл. 91. ст.