Radno i socijalno pravo

В. Милић: Перспектива радне снаге у земљама у транзицији - социолошки угао 345

теорија модернизације. Превазилажење неједнаког развоја појединих друштава и достизања хармоничне светске целине видео се у модернизацији која је подразумевала угледни пример које су неразвијена друштва требало да следе. При томе теорија модернизације није инсистирала на једнообразном моделу колико на принципима узорности и што је још важније уважавала је културну и развојну основу појединих друштава.

Са благим назнакама узорни пример је укључивао западни образац развоја друштва која су достигла високи развој управо на њему. Међутим, овај образац је био дискретно нуђен и то не само због свести о непоновљивости друштвене ситуације у којој је настао и прилика у осталим земљама већ и због своје инхеретне средишне идеје да је модернизација уопште ендогеног карактера, односно да свако друштво изнутра производи свој властити преображај те да тако није резултат спољњег притиска и интервенција. У коначној линији западни модел је схваћен само основа за тражење сопственог пута појединих друштава у оквиру истог тока. цивилизацијског развоја.

Радна снага је у теорији модернизације делила судбину њених опрезности и свесних огранчења. Да је важно постићи модел запослености западних друштава који се огледао у томе што је био заснован на тржишној рационалности и стручности била је тек препорука и више путоказ за пут којим је требало ићи а не толико ствар императива и обавезности. Осим тога прећутно је остављено раду времена а пре свега јачању економске основе сваког неразвијеног друштва и надасве образовању да пресуди у корисности примене западног модела радне снаге.

Распрад друштава реалног социјализма нагло је променио ситуацију у погледу статуса схватања о цивилизацији и теорије модернизације. Оно што је у просветитељству дато као темељно уверење о кретању, жеља и тежња услед тријумфа Запада претворило у мишљење о гвозденим законима који воде све земље у истоветни ток развоја. У одсуству сваке алтернативе баш зато што је овај модел успешан сматра се да све што чак у детаљима одступа од њега јесте ирационално и да због тога мора пропасти. Услов преживаљавања сваког друштва је у простом копирању западног модела развоја.

Теорија модернизације уступа место теорији транзиције која на најбољи начин илуструје поменуте гвоздене детерминизме. Сва друштва бившег реалног социјализма морају прећи из ранијег стања у ново стање следећи дословно западни модел развоја. У подлози теорије транзиције стоји тврдња да интеграција светског друштва може да се обави једино помоћу