Radno i socijalno pravo

С. Марковић: Запослени као интелектуални стваралац 359

и др.) овлашћују свог носиоца да на искључив начин привредно користи своју заштићену творевину, одн. да присваја економску корист која из тог коришћења произлази.

Принцип континенталног права интелектуалне својине јесте да изворно субјективно право припада ствараоцу (проналазачу, аутору). Како су субјективна права интелектуалне својине, бар у погледу имовинскоправних овлашћења од којих се састоје, преносива, друго лице (укључујући и послодавца) може постати носиоцем тог права (или појединих овлашћења из њега) само путем правног промета. Закон може предвиђати обавезну цесију права са запосленог на послодавца, или обавезну лиценцу.

У систему англосаксонског ауторског права (copyright), mak, традиционално постоји могућност да закон признаје изворно ауторско право лицу које није стварни аутор. То је управо случај код ауторских дела створених у радном односу или по наруджби, где послодавац, одн. наручилац ауторског дела постаје изворним носиоцем сорупоћ!-а.

Право коришћења

Право коришћења интелектуалне творевине је импликовано у субјективном праву интелектуалне својине. Међутим, као што је већ речено, може доћи до цепања права коришћења и субјективног права интелектуалне својине уколико закон или уговор предвиђа обавезу изворног носиоца права интелектуалне својине да уступи другој страни лиценцу за коришћење интелектуалне творевине. У том смислу, под правом коришћења подразумевамо лиценцу као деривативно право. Лицена може бити искључива или неискључива, привремена или трајна.

Право на накнаду

Право на накнаду може имати само запослени интелектуални стваралац. На правну природу накнаде се може гледати двојако: С једне стране, она се може сматрати компензацијом за право интелектуалне својине које је ех Тесе пренесено на послодавца, или компензацијом за лиценцу за коришћење интелектуалне творевине, која је уступљена послодавцу. Очигледно је да ово тумачење почива на логици права интелектуалне својине. С друге стране, пак, накнада се може сматрати наградом коју послодавац плаћа запосленом за његов ванредни радни учинак остварен у виду интелектуалне творевине коју послодавац има право да користи. То је