Radno i socijalno pravo

33

Др Зоран Ивошевић судија Врховног суда Србије

ЗАСТАРЕЛОСТ У ДИСЦИПЛИНСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ

ОПШТА ПРАВИЛА

Значење застарелости

Према члану 78. Закона о радним односима, постоје три облика застарелости: застарелост покретања дисциплинског поступка, застарелост вођења дисциплинског поступка и застарелост извршења дисциплинских мера. У свим овим облицима, до застарелости долази истеком одређених рокова. Кад се то деси надлежни орган губи право да покрене или спроведе дисциплински поступак, односно да приступи извршењу дисциплинске мере. Право се губи аутоматски по самом закону. Зато је овде, заправо, реч о преклузији.) На то указује и пресуда Врховног суда Србије Рев. 1104/93 од 3.04.1993. године: "Застарелост покретања и вођења дисциплинског поступка је, у ствари, преклузија која наступа ипосо иуре. Рокови застарелости се утврђују законом. Они су строги и не могу се продужавати, ни скраћивати". Баш као ни рок за подношење тужбе у радном спору. Иако рок застарелости дисциплинског поступка и рок за подношење тужбе у радном спору имају исту правну природу, њих треба разликовати. На то упозорава и пресуда Врховног суда Србије Рев. 947/97 од 12.03.1997. године: "У ревизији се правилно наводи да су преклузивни рокови за судску заштиту очувани благовременим подношењем тужбе. Зато је у овом спору и донета мериторна одлука. Међутим, том одлуком је поништена изречена

1) 3. Ивошевић: Дисциплинска и материјална одговорност, 1991. година, стр. 67.