Radno i socijalno pravo

ЗАКОНОДАВСТВО И ЗАШТИТА ПРАВА

Проф. др Влајко Брајић

СТАЊЕ ПРОПИСА И ПОТРЕБЕ ПРАКСЕ У ОБЛАСТИ РАДНИХ ОДНОСА

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Када се ради о прописима у области радних односа, а слично је и са другим областима, очекује се да прописи садрже одговоре на захтеве праксе односно да имају решења за уређивање односа и решавање спорова. Таква очекивања тешко да могу добити објективну дефиницију, 2 у стварности не само да се не поклапају са оним што је у прописима садржано већ су неретко неадекватна и у односу на стварно потребну и могућу садржину, а не само у

односу ва дату садржину. (

©

бјективизирана очекивања би могла, дакле, да се мере у односу на потребну и могућу садржину прописа. Није, међутим, лако рећи која је то могућа и потребна садржина прописа. Ипак би се могло казати да јето она садржина прописа која обезбеђује начела и правила за типичне односе и случајеве, али и правила за атипичне, тако да се на основу законских правила могу утврдити адекватна правила у колективним уговорима, другим општим актима, уговорима о раду и појединачним актима. Тумачењем општих аката и уговора о раду, у тако претпостављеној ситуацији (садржини аката), могуће је наћи одговарајућа решења за сваки конкретни случај.

Овде се под законом подразумевају и ратификоване конвенције Међународне организације рада (МОР-а), а под општим актима међународни уговори. Сви ови, али и други акти, као што су препоруке МОР-а, други акти ОУН и њених специјализованих агенција и акти других међународних и регионалних организација, релевантних за радне односе,