Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Концепције и регулисање флексибилних форми запошљавања 13

Закони треба да предвиде више флексибилности, и да усмере конкретизовање и део реализације тих правила колективним уговорима.

Код нас је нарочита погодност чињеница што имамо опште колективне уговоре. То омогућава да држава и социјални партнери утврде политику и општа правила, за аутономно регулисање флексибилних форми запошљавања.

Потребна је већа флексибилност у области запошљавања али уз очување највеће вредности тих односа: социјалне сигурности и сталности запослења, у савременом смислу.

Свако решење у погледу флексибилности које нарушава социјалну сигурност, могућу и неопходну стабилност, је погрешно решење.

Потпуна стабилност и сигурност запослења, без обзира на економске услове, коју смо наследили из периода социјализма, коригована је увођењем тржишне привреде и променом прописа у области радних односа. Те промене имају недостатака а реални односи су са доста непознаница и тешкоћа, због свих познатих економских и спољнополитичких тешкоћа.

Промене у прописима су потребне према томе и у погледу флексибилних форми запошљавања. Промене и посебно оне које су могуће кроз колективне уговоре, морају бити такве, да су прихватљиве са становишта социјалне сигурности и сигурности запослења.

Промене у прописима у области радних односа нису довољне. Потребне су и у области социјалног осигурања.

8. СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ И ФЛЕКСИБИЛНИ ОБЛИЦИ ЗАПОШЉАВАЊА

Још у Препоруци о обезбеђењу сигурности дохотка (бр. 67. из 1944. г.) одређено је да се осигурање односи не само на запослене код послодавца већ ио оне који обављају самосталну делатност (лица која се самозапошљавају). Осигурање се односи и на чланове породице и осигурање за случај инвалидитета, старости и смрти.

Врло значајне конвенције, као што је Конвенција о минималној норми социјалног обезбеђења (бр. 102 из 1952. г.), коју је Југославија ратификовала; Конвенција о давањима за случај инвалидности, старости и смрти храниоца (бр. 128 из 1967. г.); штите запослене, али могу бити примењене и на оне који се самозапошљавају.

Препоруке о давањима за случај повреде на раду (бр. 121 из 1964. г.) укључује и лица самосталних делатности (лица која се самозапошљавају). Конвенција о очувању права из социјалног осигурања предвиђа могућност примене ове конвенције на поменуту категорију лица.

У погледу флексибилних форми запошљавања социјално осигурање код нас треба да буде преиспитано. Могло би се рећи да већина садашњих