Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Садржина прописа и концепције престанка радног односа... 5

Уместо компликованих и бројних одредби оне би морале бити мање бројне и једноставне. Потребно је предвидети неку врсту скраћеног дисциплинског поступка. Индиректно је то већ учињено одредбама о директору као дисциплинском органу, и новим одредбама о двостепености поступка (само за дисциплинску меру престанка радног односа).

Тај скраћени дисциплински поступак би морао бити регулисан тако да се реализује одредба чл. 7 Конвенције бр. 158. То значи да би “дисциплински поступак , односно поступак доношења одлуке, морао бити регулисан тако, да се запосленом омогући да се изјасни о чињеницама везаним за понашање, које је предмет поступка.

То је по садашњим прописима омогућено запосленом у првостепеном али и у другостепеном поступку, с тим што тај поступак према одредбама закона садржи извесне нејасноће. Нормативно он траје дуго и компликован је, али те одредбе су биле везане за дисциплинске комисије, њихову надлежност (у првостепеном и другостепеном поступку), и ондашњу надлежност директора и руководећих радника. Сада дисциплинске комисије нема, а надлежност директора (послодавца) и других руководећих радника је другачија. Те промене су практично елиминисале употребу једној доброг дела правила. Фактички је уведени сумаран поступак. То се мора и директно и правно реализовати али и на одговарајући начин уредити.

Дисциплинску меру престанка радног односа треба регулисати као посебан случај отказа радног односа. Практично то је и сада тако упркос дикцији законских одредби, које значе (или се тако тумаче) да се дисциплинска мера престанка радног односа, мора изрећи у случајевима предвиђеним законом и Колективним уговором у складу са Законом (чл. 55 Закона о основним правима и ЗРО чл.101).

У ове случајеве, може се рећи, спадају и изостанци с посла, било они код којих се води дисциплински поступак, било оне друге, код којих се одлука о престанку радног односа (отказ) доноси без дисциплинског поступка.

3.3. Оперативне потребе послодавца

Оперативне потребе послодавца су формулисане као потребе: предузећа, установе и служби (послодавци). Оперативне потребе су потребе организације рада односно пословне, организационе и технолошке потребе послодавца.

У југословенском законодавству су садржане бројне одредбе о престанку радног односа које се односе на потребе организације рада. Ту су све