Radno i socijalno pravo

Г. Обрадовић: Неоправдани отказ и накнада нематеријалне штете 107

послодавац мора придржавати приликом отпуштања, почев од позивања запосленог у дисциплинском поступку, па до доношења одлуке

Закон о основама радних односаб престанку радног односа посвећује 8. део другог одељка (Радни односи). Први члан овог дела (63) посвећен је престанку радног односа по вољи запосленог, док се наредни чланови односе на случајеве престанка радног односа против његове воље, и то: по

вољи послодавца (чл. 64) и по сили закона (чл. 66).

Закон о радним односима Србије престанак радног односа обрађује У 1Х глави, а први члан (107) уређује престанак радног односа по вољи запосленог. Престанком радног односа по вољи послодавца бави се наредни (108) члан, који садржи и неке случајеве које савезни закон не предвиђа (укупно 16, у односу на 9 у савезном закону). Престанак радног односа по сили закона уређују чланови 109. и 110.

Одлуци о престанку радног односа против воље запосленог, без обзира да ли она има конститутивно (у случају престанка радног односа по вољи послодавца) или декларативно дејство ( у случају престанка радног односа по сили закона), и савезни и републички закон дају исту правну снагу. Одлука је коначна у првом степену и производи правно дејство од момента доношења, тј. уручења запосленом, у складу са чланом 65. ст. 2. Закона о основама радних односа. Слично је и са српским законом, осим што он дозвољава и могућност друкчијег уређивања, што је учињено само у једном случају: ако је запосленом изречена дисциплинска казна отпуштања с посла. Тада запослени има право да у року од 15 дана од дана достављања решења поднесе приговор управном одбору, односно директору. ради преиспитивања решења, ако се ради о послодавцу код кога није формиран управни одбор (до 50 запослених). Двостепеност је искључена и тамо где би је. по природи ствари, морало бити: против одлуке којом се запосленом изриче новчана казна у дисциплинском поступку такође није допуштено редовно правно средство, супротно важећим уставима.

Најпогубније последице злоупотребе права у области радних односа посматрано са економско-социјалног и моралног становишта, јесу оне које

Детаљније види: Обтата Гуоп-Саеп, Jean Pélissier, Alain Supiot, Droit du travail, Dalloz, Paris, 1994. crp. 279-280.

Сл. лист СРЈ. бр. 29/96

Сл. гласник РС. бр. 55/96

Чл. 26. ст. 2. Устава СРЈ. Сл. лист СРЈ. бр. 1/92. 34/92 и 29/2000. и чл. 22. ст. 2. Устава РС. Сл. гласник РС. бр. 1/90. свакоме гарантују право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се решава о његовом праву или на закону заснованом интересу.