Radno i socijalno pravo, Jan 01, 2001, page 129

И. Томовић: Радно ангажовање грађана СР Југославије у иностранству hae

према позитивним п описима

2. Упућивање запослених у иностранство од стране југословенског послодавца

Код овог вида ангажовања наших грађана у иностранству се радио лицима каја се налазе у радном односу код домаћег послодавца. За разлику од привременог запошљавања паших грађана (смиграната), овде се ради о лицима која се већ налазе у радном односу у нашој земљи и она се у иностранству ангажују посредством послодавца код којег су иначе запослена. Дакле, ова лица се привремено упућују на рад у иностранство у својству запослених лица. Пошто су на тај начин они одвојени од свог матичног предузећа и одређени, придодати на рад у иностранство, за овакве раднике се користи и термин деташирани радници. Закон о заштити грађана СРЈ за ову категорију наших грађана користи израз "запослени"

Закон о заштити грађана СРЈ одредбама чланова 12. до 20. уређује заштиту ових запослених, случајеве (основе) када је уживају, обим ове заштите, обавезе југословенског послодавца. овлашћења и обавезе надлежног савезног органа (министарства).

2.1. Заштита деташираних запослених

Одредбом члана 12. став 1. Закона о заштити грађана СРЈ је уређено да запослени, које је упутио југословенски послодавац, на привременом раду у иностранство уживају заштиту у случајевима: 1) извођења инвестиционих и других радова и пружања услуга: 2) запошљавања у пословним јединицама предузећа које оснива југословенски послодавац; 3) стручног оспособљавања и усавршавања.

Чланом 14. став 1. је уређено да запослени које упућује југословенски послсдавац на привремени рад по основима из поменуте одредбе члана 12. закона имају иста права, обавезе и одговорности као и запослени код тог послодаца у земљи. Поред тога, ставом 2. члана 14. је уређено да ови запослени имају права и на: 1) смештај и исхрану по важећим стандардима у држави у којој се изводе радови, односно у складу са условима смештаја и исхране утврђеним колективним уговором; 2) заштиту на раду у складу са југословенским прописима која не може бити мања од заштите која је обезбеђена прописима државе у којој се изводе радови.