Radno i socijalno pravo

М.Стојановић: Решавање статуса запослених код послодаваца који су претрпели штету услед ратних дејстава 49

Кључне речи и изрази: Запослени који су привремено остали без посла, јавни позив, изјава запосленог, споразум, уговор, кредшт, мала и средња предузећа, сопствено пољопривредно газдинсшво, додашна улагања, новчана накнада, преузимање запосленог.

Т УВОД

Бомбардовање СР Југославије од стране НАТО снага условило је поред људских жртава и огромну материјалну штету. Порушена су бројна предузећа, јавне установе, путеви, мостови, електрична постројења. војни објекти и друга друштвена добра. Штета коју је СР Југославија претрпела износи неколико стотина милијарди долара.

Рушењем фабрика, производних програма, опреме и уређаја велики број радника је привремено остао без посла. Последице таквог стања су изузетно тешке, посебно због тога што је у СР Југославији већи број запослених услед санкција Савета безбедности ОУН уведених 1992. године већ дуже времена на плаћеном одсуству, као и због тога што је после уласка мировне мисије на територију АП Косова и Метохије неколико стотина хиљада људи српске, црногорске и муслиманске националности напустило ту територију а неколико десетина хиљада запослених са те територије остало без посла.

Санкције Савета безбедности ОУН и бомбардовање СР Југославије од стране НАТО пакта су, дакле, у области запошљавања нанеле огромну штету која није мерљива, јер поред материјалне штете постоји и нематеријална штета за коју се зна да је огромна али се њене вредности не могу изразити бројчано.

СР Југославија је у овим изузетно тешким околностима приморана да ствара услове да запослене који су остали без посла услед санкција и ратних дејстава поново запосли и тиме реши њихов статус до испуњења услова за пензију, као и да ствара услове за запошљавање незапослених, првенствено младих стручних радника. Решавањем статуса запослених који су привремено остали без посла услед ратних дејстава и запошљавањем незапослених младих, стручних кадрова стварају се услови стабилне социјалне сигурности за већи број грађана и елиминишу претпоставке за социјалне немире које потенцијално условљава висок проценат незапослених грађана.