Radno i socijalno pravo

74. Б. Михаиловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославије

оозиро м да се узима за претпоставку да је повреда радне дисциплине настала на раду или у вези са радом, током самог трајања радног процеса.

За остале видове одговорности правне ситуације могу постати сложеније са аспекта мјеста и времена вршења радње, за коју могу бити дисциплински одговорни радници, односно службеници. Примјера ради за јавне службенике предвиђена је дисциплинска одговорност и онда када они својим понашањем повриједе прописе о дисциплинској одговорности, који се не односе непосредно на само вршење процеса рада, односно службе, већ и ван саме службе, нарушавајући углед службе којој припадају. Овим се хоће направити разлика између одговорности на раду и у вези са радом и одговорности ван рада, која се у теорији дефинише, односно означава као одговорност за повреду дисциплине понашања. Прављење разлике између дисциплине рада и дисциплине понашања нашли су своју примјену у многим нормативним актима, који регулишу радни однос.“

У теорији радног права, расправља се питање о основама дисциплинске власти послодавца, односно шефа предузећа. а које потенцира проф. А. Балтић. Наиме, он каже: ".. Свака друштвена организација претпоставља постојање дисциплинске власти кажњавања у случају непоштовања унутрашњих БРРМИ у организацији. Само питање је: који је извор, односно основ ове власти"

По овом питању постоје два a мишљења. По једном од ових мишљења, основ одговорности је сагласност воља послодавца и радника, која је прецизирана у индивидуалном уговору о раду између радника и послодавца, при чему радник даје власт односно овлашћује послодавца да према њему (раднику) изриче санкције за повреду обавеза, које би биле штетне за послодавца, тако да би казна претстављала извјесну репарацију настале штете према послодавцу. "

Према овој изнијетој концепцији закључењем уговора о раду радник слободно и добровољно преузима обавезу да се подчини послодавцу и његовом властитом кажњавању. Ова концепција теоријски се дефинише у праву као индивидуалистичка или и као уговорна концепција, према којој су унутрашња правила послодавца само један анекс уговора о раду, прећутно прихваћен од стране радника.

Види: Зборник законодателних актов о труде 1956.. Москва. стр. 127. и у бугарској литератури на велико. Каменов-Л. Вицанов-Л. Павлов. Конституции По Кодсксу нарудс. Софија. 1955. года. стр. 126. -127.

Др А. Балтић. Основи радног права Југославије. оп. цит. . стр. 244. и 245.

Jean RiveroJean Svatier, Droit du travail, Puf, Paris, Mars, 1995, , str. 179.