Radno i socijalno pravo

Б. Михаиловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославије 75

По другом мишљењу које у теорији радног права називамо статусно и институционално, претставља негацију индивидуалистичког - уговорног схватања, дисциплинско право има свој извор у самом радном односу, то јест у самом вршењу рада, јер радник дисциплински оговоран и у оној варијанти, ако је уговор између послодавца престао да постоји, или је пак поништен. "У ствари, овдје се ради о једном праву, које је недељиво од положаја шефа предузећа. Дисциплинска власт је неопходна допуна и потврда нормативне власти и права управљања, јер живот једне заједнице био би компромитован, ако одговорни ауторитет не би могао да санкционише правила руковођења, која се намећу члановима групе."'

Осим наведеног приговора, статусна концепција, индивидуалистичкој или уговорној концепцији приговара и то што мијеша питање дисциплинске санкције са грађанском санкцијом за накнаду штете. Дисциплинска одговорност је један од основних облика радне одговорности и представља један од најзначајнијих видова правне одговорности, обзиром да је рад основ опстанка сваке друштвене заједнице, а организованог и одговорног рада нема, уколико радна дисциплина није дефинисана на ваљан теоријски, законодавни или практични начин. Дисциплинска власт се према томе формира самостално у сваком дијелу организованог процеса рада, било да се ради о јавној, приватној, или пак друштвеној организацији рада. Теоријски, практично и нормативно правно дисциплинска власт, а самим тим и дисциплинска одговорност уткана је и налази свој основ примјене у праву управљања и руковођења било којим озбиљним организованим процесом рада.

Када говоримо о теоријским концепцијама одговорности у радном праву Југославије, што представља у основи и предмет наше анализе, у досадашњем излагању сумарно смо дали приказ теоирјског осврта на дисциплинску одговорност. Када се ово каже у теорији радног права неопходно је направити разграничење дисциплинске одговорности, од осталих видова одговорности, прије свега од кривичне, грађанске одговорности за прекршај, као и од одговорности за привредни преступ.

Дисциплинска одговорност се разликује од кривичне одговорности прије свега по предмету, циљу и домену примјене. Код дисциплинске одговорности, правни основ одговорности је радни однос и чињење на раду, односно нечињење на раду. Према томе, циљ дисциплинске одговорности је заштита интереса самог процеса рада. Основ кривичне одговорности је, прије свега, друштвено опасно дјело, које је инкриминисано кривичним законом или закоником. Кривичним законом се санкционишу понашања

Др А. Балтић. Основи радног права Југославије. оп. цит. стр. 245.