Radno i socijalno pravo

Б. Миханловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославијс 77

одговорности поставио проф. А. Балтић. Ову тезу поткрепљујемо неспорним ставом да је проф. А. Балтић дао упоредно-правну анализу теоријских схватања многих правних система(француског, њемачког и совјетског, као и неких других). Као други разлог наводимо чињеницу да проф. А. Балтић није ушао у апологетику радноправног законодавства, за разлику од неких других аутора, које ћемо овдје примјера ради и поменути, а који су такав став нарочито афирмисали у времену самоуправног права и важења Закона о удруженом раду.

Када говоримо о апологетици једног правног система то може да значи и коректну интерпретацију позитивног права, и тада та појава нема негативну конотацију. Међутим, када се одређено право проглашава "дуго траженим и коначно пронађеним непревазиђеним системом" и када се сувише грубо и некритички интерпретира постојеће позитивно право, тада говоримо о негативној појави, апологетици, схваћеној у негативном значењу. Негативна апологетика није предмет овог рада најмање из два основна разлога. Први је просторне природе, обзиром да би се тиме знатно премашио оквир овог рада. а други се огледа у објективизму, јер са данашње дистанце времена не би представљала потешкоћу изнијети критици многих апологета и присталица тзв. "зуровске" концепције у праву која је била доминантна код нас дуги низ година. То надаље значи, да ћемо на један коректан и објективан начин изнијети неке теоријске концепције одговорности, сматрајући их као допринос интерпретације постојећег права дијелом "умјеренијих" претставника.

Као једно од таквих схватања наводимо мисли Теодора Томића, који у својој монографији о дисциплинској и материјалној одговорности радника у удруженом раду каже: "Друштвено-економски систем успостављен законом о удруженом раду, заснива се на самоуправљању радника. омогућује да радници у основној организацији удруженог рада и путем својих делегата у радничком савету и делегата у другим органима управљања слободно и равноправно одлучују о свим питањим ауправљања радом и друштвеном репродукцијом. Механизми система почивају на заинтересованости радника, не само материјалној, да оптималним коришћењем друштвених средстава којима управљају остварују што виши ниво продуктивности рада задовољавања потреба друштва и остваривања што већег дохотка, који је основ и услов напретка основне организације и друштва у целини. Срж система чине доходовни односи међу радницима у основној организацији удруженог рада и међу субјектима разних облика удруживања рада и средстава, у којима се средства за личне дохотке радника образују у оквиру оствареног дохотка основне организације, што значи и личног дохотка радника појединца. На том с заснива