Radno i socijalno pravo
78 Б. Михаиловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославије
заинтересованост радника да извршавањем својих радних обавеза у радном процесу и учествовањем у доношењу целисходних одлука у управљању друштвеним средствима и њиховом коришћењу у основној организацији доприносе остваривању што бољих резултата рада и привређивања.
Такав карактер доходовних односа у основној организацији удруженог рада основ је и самоуправном уређивању и осталих међусобних односа радника у раду у основној организацији, па и питање одговорности радника за повреде радних и других обавеза. Штавише управо у таквим односима радници су у основној организацији заинтересовани да сваки од њих савесно извршава своје радне обавезе и да се следствено томе, заоштри
одговорност сваког појединца, који чини повреде радних обавеза." !-
Слична размишљања налазимо и код др Мирослава Миљковића, који у његовој студији Дисциплинска и материјална одговорност у удруженом раду наводи да: "У нашем самоуправном социјалистичком друштву радна дисциплина мења своју природу. Извршена промена у власништву на средствима за производњу, где се средства за производњу јављају као друштвена својина и где се успостављају нови самоуправни продукциони односи, постављају се и друге основе радне дисциплине. Удружујући свој рад са радом других радника средствима за производњу у друштвеној својини, радник мења свој поглед на рад, а самим тим и на радну дисциплину. Рад постаје једини основ присвајања у нашим условима, па радна дисциплина добија карактер другарских односа и узајамне помоћи радника (подвукао В.М.), она постаје добровољна свесна дисциплина сваког појединца. У њеној природи губе се елементи принуде и замењују се свешћу о добровољном извршавању радних задатака од стране радника. као свесних чланова социјалистичког друштва." B
Имајући у виду претходно речено, а особити теоријску концепцију одговорности у радном праву проф. А. Балтића, а и одредбе Закона о удруженом раду које регулишу питање одговорности радника у радном односу, формулација "другарских односа и узајамне помоћи радника" тешко да је и у тадашњем времену могла издржати критику озбиљне научне анализе.
Наиме, у одредбама Закона о удруженом раду о одговорности радника за повреде радних обавеза, чланом 194. ставом 2. самоуправним општим актом могу се утврдити као теже повреде радних обавеза, а шта
12
Теодор Томић, Дисциплинска и материјална одговорност радника у удруженом ралу. Привредно правни приручник. Београд. 1989. год.. стр. 5.
Др Мирослав Миљковић. Дисциплинска и материјална одговорност радника у удруженом раду. Економика. Веоград. 1982.. стр. 19.