Radno i socijalno pravo

Б. Михаиловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославије 79

више, Закон о удруженом раду изричито и таксативно је утврђивао случајеве повреде радних обавеза за које се може изрећи новчана казна.

За вријеме важења Закона о удруженом раду, са данашње временске дистанце, када је ријеч о теоријским концепцијама о одговорности у Радном праву Југославије, сем ријетких изузетака, преовлађивали су апологетски ставови и размишљања, иако је закон о удруженом раду врло прецизно нормативно-правно и то главом ТУ, одсљком 4. регулисао питање дисциплинске и материјалне одговорности, а дијелом У, главом П, питање прекршајне или казнене одговорности радника на раду и у вези са радом. На тај начин законским утврђивањем одговорности радника за повреду радних обавеза, као и врстама мјера за које се повреде радних обвеза могу изрећи, а нарочито за повреде које су посебне тежине, дисциплинска одговорност не може попримати карактер другарских односа и узајамне помоћи радника. Заправо, законским утврђивањем тежих повреда радних обавеза и врста и мјера које се могу изрећи, нарочито за оне повреде које су дефинисане као теже повреде радних обавеза, те прописивањем основних правила поступка, обезбеђује се друштвени интерес за пуно остваривање принципа легалитета у области одговорности радника, као и за објективну примјену законских одредаба о одговорности на сваког радника, који почини било лакшу, било тежу повреду радне обавезе.

За разлику од претходна два размишљања, Андреј Фримерман, у уџбенику "Радно право", наводи да: "Радници у удруженом раду подлијежу обавези одређених, унапред утврђених правила радне дисциплине. Повреда тих правила је објективни основ дисциплинске одговорности радника.

Успостављајући међусобне односе у ради друштвеним средствима радници у основној организацији, у складу са законом, утврђују одређена правила свог понашања у удруженом раду. Садржину тих правила чине радне дужности, односно прописана понашања радника у раду и у вези са радом. Скуп тако утврђених дужности и понашања представљају радни дисциплину радника у удруженом раду."

Према А. Фримерману "радна дисциплина у удруженом раду има своје специфичности услијед којих се ова знатно разликује од других видова радне дисциплине, па су поједини аутори сматрали да радна дисциплина у удруженом раду друштвеним средствима, због своје непосредне природе треба да има свој посебан назив - на примјер: "самоуправна радна дисциплина" (проф. др Александар Николић), или "дисциплина удруженог рада" (проф. др Никола Тинтић, "Општи проблеми одговорности у

8 Андреј Фримерман. Радно право. Југословенски звод за продуктивност рада. Београд. 1986. стр.

198.