Radno i socijalno pravo

Б. Михаиловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославије 81

елементе (обележјај). Прво, материјална одговорност у смислу радног права јесте одговорност радника односно службеника, тј. појам ове одговорности везује се за својство лица у радном односу. Друго, материјална одговорност за учињену штету, тј. штета треба да је наступила, да је стварна и да је имовинска. Треће, штета мора да је учињена у вези са вршењем посла, односно дужности, мора да постоји узрочна веза. Отуда нема одговорности за накнаду штет у смислу радног законодавства (квалификована одговорност за штету) ако радник којем је штета учињена није у вези са делокругом службеног рада радника и службеника, јер ће у том случају и ова лица одговарати, као и сваки други грађанин по општем праву о накнади штете, а не по специјалним прописима радног законодавства. Четврто, штета може бити проузрокована таквом радњом и актом радника и службеника или пропуштањем такве радње коју су били дужни да учине у вези са вршењем посла (службене дужности). То би био више објективни појам материјалне одговорности, у који треба још унети чисто субјективни елеменат: да ће радник односно службеник одговарати само за штету (било да је непосредно учини организацији, било грађанима за коју опет одговара организацији) коју је учинио својом кривицом." ""

Дефинишући појам материјалне одговорности проф. др Влајко Брајић каже: "Одговорност радника за штету је један од облика одговорности радника у удруженом раду. Мако се ова одговорност заснива на општим правилима о накнади штете и понекад изједначује са накнадом штете уопште, то је у ствари посебна одговорност за штету, која има и своја специфична правила у складу са специфичношћу односа у којима се остварује." '

Интересантно је да се од свих теоријских концепција о материјалној одговорности радника у вријеме важења самоуправног права и Закона о удруженом раду, или нама познатих, једино проф. В. Брајић поставља питање, а истовремено и даје одговор, а које налази своју пуну афирмацију, или би могло да нађе пуну афирмацију у данашњим, тј. савременим радним односима, односно у дефинисаним власничким односима, као и у односима тржишног привређивања. Наиме, проф. В. Брајић каже дас: "Закон о удруженом раду садржи одредбу о одговорности радника за штету, која настане, када радник својим радом скриви умањење дохотка. Према томе, може се у вези горе изнесеним ставом поставити питање да ли радник одогвара само за "стварно насталу штету", или одговара и за изгубљену

16

Др Александар Балтић. Снови радног права Југославије. Савремена администрација. Београд. 1963. оп. цит. стр. 275. Проф. др Влајко Брајић. Радно право. ИРО Привредна пттампа. Београд. 1980. стр. 244.