Radno i socijalno pravo

82 Б. Михаиловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославије

добит. Из споменуте одредбе Закона о удруженом раду произилази нешто другачији закључак, од до сада преовлађујућег, тј. да радник одговара за насталу штету која има елементе одговорности за изгубљену добит ако би се умањење дохотка могло третирати као изгуљена добит. То је питање потребно посебно расправити у напорима да се формулише и изгради теорија одтговорности радника за штету." !“

У вријеме самоуправног права и важења Закона о удруженом раду према ставу теорије, а и праксе, материјална одговорност претстављала је ствар радног колектива - организације удруженог рада, што значи да је радни колективитет или радна организација, односно основна организација удруженог рада могла и да не утврђује одговорност, односно да ослобађа од одговорности радника и без икаквих ограничења. Овакав став теорије, а и праксе, био је могућ, а понекад и оправдан у логици друштвеносвојинског концепта средстава за рад. Наведена концепција није иманентна дефинисаним својинским односима привређивања, а као аргументацију наведене тврдње налазимо у већ наведеном мишљењу проф. Б. Врајића. Тек при крају самоуправљања, материјална одговорност у практичном дијелу поприма извјесна ограничења, у том смислу да се стварна штета мора надокнадити колективитету.

Данас је питање накнаде штете спрам ставу теорије знатно боље | регулисано.“ "Радник има обавезу да средства рада користи и економски целисходно. Умањивањем вредности средстава рада, наноси штету не само предузећу, односно послодавцу, већ и свим запосленим радницима и душтву у целини. Зато, наношење штете предузећу, односно послодавцу, ствара обавезу код радника (штетника) да, пре свега, успостави стање које је постојало пре наступања штете, ако то није могуће - да штету делом или у целини надокнади у новцу (уколико се штета и новчано може изразити).'“'

Дуго времена у нашем радном праву, под утицајем совјетског права, био је присутан доминантан негативан став према накнади неимовинске штете. Међутим, од овог правила се касније одуступило и данас је преовлађујуће мишљење да има основа за накнаду неимовинске штете."

Наведено становиште, односно концепцијско теоријски став, треба условно или релативно прихватити.

8 Исто, стр. 244. 245. У Проф. др Влајко Брајић, предавање на Правном факултету у Подгорици. школске 2000/2001. године.

Др Предраг П. Јовановић. Радно право, Треће измјењено и допуњено издање. Сл. Гласник. Београд. 2000. стр. 319. = Др Љубита Милотевић. Облигационо право. Београд. 1972. год.. стр. 135.

20)