Radno i socijalno pravo

86 Б. Михаиловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославије

године усвојила Препоруку бр. 119, а 1982. године усвојила је Конвенцију бр. 158 о престанку радног односа на иницијативу послодаваца, која је објављена у "Сл, листу СФРЈ", бр. 4/84.

У расправи наше теме, теоријских концепција одговорности, у радном праву Југославије, посебно треба подвући чл. 11 наведене Конвенције, који каже да: "Радник коме радни однос треба да престане имаће право на разумни отказни рок или накнаду умјесто тога, изузев ако је крив за тежу радне дисциплине, односно такву повреду радне дисциплине да би било неразумно тражити од послодавца да га задржи за време отказног рока."

Радна дисциплина у тржишним условима привређивања једноставно представља уважавање и поштовање свих техничко-технолошких захтјева процеса рада, као и примјену свих начелних и појединачних потреба радноправног процеса. Радна дисциплина и у теоријском, нормативно-павном. практично представља императив времена на онај начин на који је добрим дијелом и указано у овом раду.

Члан 4 наведене Конвенције, такође у ширем смислу регулише питање одговорности на начин што одређује да "радни однос радника неће престати ако за такав престанак не постоји ваљан разлог за способности или понашање радника или за оперативне потребе предузећа, установе или службе.

Нормативно-правном _ анализом _ наведеног _ четвртог – члана Конвенције бр. 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца Међународне организације рада, доводи нас до правно утемељеног закључка да на посредан начин радна дисциплина бива анализирана, и то формулацијом "понашања радника".

Кованица "понашање радника" може да се подразумјева као однос према раду - послу, или пак однос према послодавцу. Понашање радника узет је као основ престанка радног односа и изједначен је "ваљаним разлогом везаним за способности радника", као и "потребама предузећа, установе или службе".