Radno i socijalno pravo

96 Б. Чолић: Законска овлашћења директора и заштита права запослених од стране органа управе, судова и други облици заштите

коју се изриче мера престанка радног односа, односно ако је против њега покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом (запослени се удаљује са рада и када је према њему одређен притвор);

16. образовање комисије за утврђивање постојања штете коју је запослени проузроковао предузећу на раду или у вези са радом, висине штете. околности под којима је она настала и начина њене накнаде (чл. 106. ст. 6. истог Закона);

17. отказивање уговора о раду, односно доношење решења о престанку радног односа;

18. доношење решења да запослени остане у радном односу после испуњења услова за пензију у смислу чл. 110. ст. 2. Закона;

19. закључивање споразума у смислу чл. 112. ст. 2. Закона, да запослени може да престане са радом и пре истека времена за које је дужан да остане на раду;

20. закључивање уговора са одређеним лицима из чл. 129. Закона, за обављање одређених послова за које се не заснива радни однос (уговор о волонтерском раду, уговор о допунском раду, уговор о привременим и повременим пословима, уговор о обављању одређених послова ван просторија предузећа, уговор о делу, уговор о обављању привремених и повремених послова преко омладинске и студентске задруге);

21. давање сагласности да запослени ради до 1/3 радног времена још код једног послодавца (допунски рад) у смислу чл. 132. Закона;

Нека од поменутих овлашћења као што су: 1) закључење уговора о раду у смислу чл. 11. Закона, 2) закључење споразума о распоређивању запосленог, 3) закључење споразума о преузимању, 4) закључење споразума о заснивању радног односа код два или више послодавца; 5) утврђивање потребе и обима дежурства 6) овлашћења из чл. 137. ст. 1. тач, 9-16. Закона, директор може да пренесе писаним путем на запосленог са посебним овлашћењима и одговорностима.

Сва поменута решења којима се одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених из чл. 137. ст. 1. Закона о радним односима Републике Србије, осим решења о престанку радног односа које се доноси у дисциплинском поступку су коначна. Против истих се не може изјавити правни лек (приговор, жалба), управном одбору или другом органу

у предузећу као другостепеном, јер је према одредби чл. 114, ст. 2.