Radno i socijalno pravo

Б. Чолић: Заштита права задослених пред судовима и пред инспекцијским 139 органима

обавези или одговорности запосленог не делује само на основу чињенице да је донето – да би деловало оно мора бити достављено. Преклузивни рокови за побијање решења које није достављено запосленом, не могу да теку пре него сто достављање буде извршено, па према томе, такво решење не може да постане коначно и правоснажно.

Одлука о престанку радног односа и путем отказа уговора о раду донета од стране ненадлежног органа није законита, што представља разлог за поништавање такве одлуке. Одлука послодавца без образложења је исто тако незаконита, што значи да је она без разлога на основу којих би се могло испитати постојање услова за примену прописа на основу којег је донета. Према раније актуелним ставовима судске праксе, необразложена одлука је незаконита, јер запослени мора да зна због чега му је омогућено или ускраћено одређено право из радног односа. Стога поред осталог, како је већ изнето, према Закону о раду, запосленом се у писменом облику доставља свако решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку.

3. НАЧИН РЕШАВАЊА СПОРОВА КОД ПОСЛОДАВАЦА

Према Закону о раду општим актом (појединачним колективним уговором или правилником о раду) или уговором о раду може се предвидети поступак споразумног решавања спорних питања између послодавца и запосленог. Закон о раду (члан 121), даје могућност да се код самог послодавца решавају спорна питања из радног односа. Ова законска одредба је факултативне природе и добија свој пуни смисао ако се уреди општим актом послодавца или уговором о раду. Дакле, поменуто споразумно решавање спорних питања између послодавца и запосленог се може предвидети као посебан облик заштите појединачних права запослених општим актима који су поменути или уговором о раду.

Општим актом послодавац може да уреди да се спорна питања решавају споразумом између запосленог и послодавца или да се спорна питања решавају пред арбитражом. Закон о раду дозвољава да се ова питања уреде и уговором о раду и у том случају она немају општу обавезност већ долазе до изражаја и примењују се од случаја до случаја. Општим актом или уговором о раду може да се утврди да се сва спорна питања најпре решавају споразумно, па ако се у томе не успе да се спор изнесе пред арбитражу.

Истим актима може се одредити да се спорна питања решавају само пред арбитражом.