Radno i socijalno pravo

36 Б. Шундерић: Да ли може Народна скупшшина Републике Србије извршиши нулификацију савезног Закона о раду

(што је уставна обавеза) и те како ће бити од значаја за примену будућег или будућих републичких закона о раду.

ОДНОС САВЕЗНОГ И РЕПУБЛИЧКОГ ЗАКОНА

Однос између савезних и републичких закона утврђен је савезним уставом. Тако у члану 115. ст. 2. је прописано да закони, други прописи и општи акти у републици чланици морају бити сагласни са савезним законом, а разуме се преко савезног закона и са савезним уставом. Према чл.124. Савезни уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом СРЈ и са потврђеним и објављеним међународним уговорима, као и о сагласности закона и других прописа и општих аката република чланица са савезним законом (чл. 24. ст.1 .тач.2 и 3. Устава СРЈ).

Савезни закон о основама радних односа је позитивно важећи закон и закон са најјачом правном снагом у области регулисања радних односа, искључујући потврђене и објављене међународне уговоре из области рада. Он ће ово својство имати све дотле док не буде укинут или измењен од стране Савезне скупштине.

Законодавни органи република чланица не могу ставити овај закон ван снаге.

Овим законом регулисани су основи радних односа на нивоу основних права. Његове одредбе се примењују на све послодавце и запослене на територији Савезне Републике Југославије. Појам послодавац обухвата: 1 предузећа, друга правна и физичка лица; 2. државу (савезну и републичку); З.јединице локалне самоуправе 4.јединице територијалне аутономије. Савезним законом је регулисан минимум заштите свих запослених на територији Југославије који мора бити обезбеђен без обзира код ког послодавца раде и у којој федералној јединици. Он је дакле, прописао минималне стандарде заштите који треба да буду обезбеђени сваком запосленом. Примењен је метод унификације (изједначавања) минимума заштите којим се гарантује у основи исти друштвено – економски социјални положај запослених код послодаваца на целој територији Југославије. Ниједан закон, било да је од општег карактера (на територији републике), било да спада у катергорију посебних закона (савезни и републички), не може овај минимум повредити тј. ниво заштите не може смањити испод нивоа утврђеног Законом о основама радних односа. Према томе република чланица не може укидатаи савезни закон у целини нити поједине делове,