Radno i socijalno pravo

Параскева Михајловић

ако сматра да запослени три месеца узастопно није обављао послове на задовољавајући начин. Запосленом који је оцењен најнижом оценом престаје радни однос.

Запослени коме је по овом основу престао радни однос, такође, остварује право на новчану накнаду на основу члана 12. став 1. тачка 3. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица.

4. Премештај брачног друга, у складу са посебним прописима

Када запослени промени место пребивалишта, у коме живи и ради, због премештаја брачног друга, у складу са посебним прописима, когима је утврђено да се премештај (распоређивање) у друго место врши без сагласности брачног друга, запослени има право на новчану наканду. Овде се најчешће ради о војним лицима и лицима изабраним на државну и другу јавну функцију и сл.

Поред решења о престанку радног односа, незапослено лице је дужно да пружи и доказе да је брачни друг премештен у друго место, без његове сагласности.

5. Здравствено стање незапосленог лица или чланова породице

Право на новчану накнаду остварује и незапослено лице коме је радни однос престао на основу налаза надлежног здравственог органа да су њему или члановима његове уже породице, неопходне промене места рада, односно боравка, из здравствених разлога (због промене климе, лечења и сл).

6. Престанак радног односа на одређено време

Право на новчану наканду за случај незапослености припада и незапосленом лицу које је било у радном односу на одређено време, ако му радни однос није престао његовом вољом или кривицом (члан 12. став 2. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица).

Право на новчану накнаду не може да оствари незапослено лице коме је радни однос на одређено време престао: (1) пре истека рока на који је засновао радни однос, на основу писмене изјаве запосленог да жели да му престане радни однос; (2) по основу учињене повреде радне обавезе у смислу члана 101. став 1. тач.3) до 7) Закона о раду, и (3) по сили закона, у смислу члана 98. Закона о раду.

Законом о раду (члан 23.), радни однос на одређено време уређен је на другачији начин. Није више ограничен ни условљен одређивањем случајева у којима може да се заснује радни однос на одређено време, већ је само ограничен временом трајања - најдуже три године, осим у случају замене привремено одсутног запосленог - до повратка запосленог на рад.

Радни однос на одређено време, према томе, може да траје непрекидно или са прекидима најдуже три године, односно у случају замене привремено одсутног запосленог, до његовог повратка на рад. Прекид рада краћи од 30 дана не сматра се прекидом радног односа, а продужавањем рада најмање пет радних