Radno i socijalno pravo

Радно и социјално право

остварује резултате рада и ако је утврђено да запослени нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради.

Отказ уговора о раду, у овим случајевима, послодавац може дати у року од три месеца од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од шест месеци од дана наступања чињенице које су основ за давање отказа.

Поступак за утврђивање чињеница да запослени не остварује резултате рада који се очекују, односно да нема потребна знања и способности за извршавање послова н= којима ради, је крајње поједностављен. Послодавац више није дужан да формира посебну комисију за праћење рада запосленог одређено време, да утврђује да нема кривице запосленог и да не може да га распореди на друго радно место, па тек након тога да донесе одлуку о престанку радног односа.

Међутим, ради заштите ових запослених, одредбама члана 107. Закона о раду, утврђено је њихово право на исплату новчане накнаде, и то: у висини једне зараде за две године непрекидног рада код послодавца; једне и по зараде од две до 10 година; две зараде за 10 до 20 година, и две и по зараде кад има преко 20 година непрекидног рада код послодавца.

Зарадом у смислу овог члана сматра се зарада коју је запослени остварио у складу са законом, општим актом или уговором о раду за месец који предходи месецу у коме му престаје радни однос.

Запослени, којима је радни однос престао у смислу члана 101. став 1. тач. 1) и 2) и члана 107. Закона о раду, и поред чињенице да су остварили право на исплату новчане наканде, коју им исплаћује послодавац после отказа уговора о раду, остварују право на новчану накнду за време привремене незапослености, у складу са прописима о запошљавању.

Законом о изменама и допунама Закона о радним односима у државним органима, у члану 64а став 2. тачка 4) прописано је да се запосленом отказује радни однос ако изгуби звање а нема одговарајућег радног места на које се може распосредити у новом звању.

Наиме, измењеним чланом 35. Закона уређено је да запослени који је оцњјен најнижом оценом губи звање и прелази у непосредно ниже звање у оквиру исте школске спреме, а ако такво звање не постоји, прелази у највише звање у оквиру непосредно ниже школске спреме. Запослени коме је утврђено ниже звање може бити распоређен на друго радно место, које одговара његовонм знању и способностима. Ако не постоји одговарајуђе радно место на које се може распоредити, престаје му радни однос.

Престанак радног односа по основу губитка звања, када нема одговарајућег радног места на које се запослени може распоредити у нижем звању, може се уподобити случајевима из члана 101. став 1. тач. 1)и2) Закона о раду, те да и ова лица остварују право на новчану накнаду за време привремене незапослености, у складу са прописима о запошљавању.

Са њима треба изједначити и случајеве утврђене у прелазним одредбама члана 17. Закона о изменама и допунама Закона о радним односима у државним органима, којим је уређена могућност да се, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, на предлог руководиоца организационе јединице који је надлежан за предлагање оцене рада, спроведе поступак ванредног оцењивања рада запосленог. Руководилац може предложити ванредно оцењивање