Radno i socijalno pravo, Jan 01, 2003, page 82

класификације извора, али чини нам се да је најважнија подела извора с обзиром на врсту субјеката који општим правним актима регулишу одређена подручја радних односа, У том смислу, значајна је подела на државне и недржавне или аутономне изворе радног права. Државни извори су у првим фазама развоја радног права били најзначајнији извори да би касније аутономна регулатива стекла приоритет (што је данас посебно изражено у радноправном систему Велике Британије и САД) што уговорној природи радног односа највише и одговара. Наиме, у већини демократски развијених држава уговор о раду је, не само акт којим се заснива радни однос, већ је и акт којим се у добром делу и у доброј вери регулишу и одређена права. При томе права која нису уређена уговором о раду могу бити регулисана колективним уговором, односно ако је то неоствариво због, на пример, недовољне развијености правне културе - пре свега културе социјалног дијалога између субјеката радног односа, онда се преостала питања регулишу тзв. државним правом (законом, подзаконским актима, одлукама и сл.). Управо се изнетим начином регулисања радних односа најдоследније реафирмише класично радно право. Не желећи, да даље улазимо у анализу односа између два наведена начина регулисања радних односа, желимо истаћи да се у новом глобалном уређењу услова рада и живота државни извори радног права све више деле на тзв. националне (домаће, директно државне) и међународне (или индиректно државне! ') изворе радног права.

Полазећи од циља који је постављен у овом раду, у излагањима која следе покушаћемо да изнесемо нека своја запажања о изворима радног права и о њиховом међусобном односу и значају, као и садашњем стању и перспективама извора радног права, а с обзиром да је у свету дошло до различитог регулисања односа међу социјалним партнерима, као и међу државама, а што се несумњиво одразило и на радноправну регулативу Србије и Црне Горе.

Да би се постигла реафирмација основних института класичног радног права у новим светским условима привређивања мислимо да је потребно истаћи одређене предлоге у вези дефинисања реафирмације радног права на универзалном, регионалном и билатералном плану. Веома је битан одговор на питање какав је значај реафирмације радног права у државној заједници Србија и Црна Гора. Да би дали одговор на постављена питања треба констатовати да на данашњем степену развоја радних

" Д.Паравина, наведено дело, стр. 33

80