Radno i socijalno pravo
Др. Душан Р. Паравина: АТИПИЧНО ЗАПОШЉАВАЊЕ
тивно прописиван и тумачен, посматрано са становишта циљног регулисања и тумачења права или како се то уобичајено каже, са становишта интенције законодавца. Најчешће то тако и јесте, међутим компарација решења из једног времена са онима из другог или оних у једној са онима у другим државама указује на значајну растегљивост појма "рестриктивно" која се креће од стварно уске до врло комотне.
Ширим коришћењем овог института деградира се положај све већег броја запослених радника чије се сигурно и поуздано трајно запослење трансформише у непоуздано. Истраживања о смањивању цене рада усмеравају послодавце на смањивање броја перманентно запослених радника на меру погоднију за развој предузећа. Исто тако расте број предузећа која се баве привременим пословима и регрутују радну снагу коју потом деташирају својим кооперантима ради завршавања привремених послова.
Сам појам "привремено запослени радник" подразумева особу чији радни однос мора престати одређеног датума или истека времена на други начин прецизираног ( сезонски рад, замена привремено оттсутног радника и сл). У праву САД тај појам је релатизован тако што може трајати годину дана највише. Иначе, редовно се прописују и случајеви у којима се, уместо трајног допушта заснивање привременог радног односа, његова трансформација у трајни под одређеним условима и тд.
Према тренутно важећем Закону о раду Србије дозвољене су прешироке могућности привременог запошљавања и предугачко димензионирана "привременост", а радници остављени без одговарајуће заштите. Опредељењем из чл. 23. практично се дозвољава послодавцу заснивање радног односа на одређено време кад год хоће и то са трајањем чак до три године. Такво стање није у складу са стандардима МОР-а ратификованим у Југославији, а што се види из чл. 2. ст. 3. Конвенције бр.158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца и тач. 3. ст. 1. пода) и 6) истоимене Препоруке бр. 166 из 1982. године. По наведеним актима државе чланице се обавезују на предузимање одговарајућих мера усмерених против прибегавања привременог запошљавања са циљем избегавања заштите радника предвиђене у Конвенцији бр. 158 и Препоруци бр. 166. У те мере спада и ограничавање коришћења уговора о привременом запошљавању на случајеве кад: због природе посла који треба обавити; или због услова у којима га треба обавити; или због интереса радника радни однос не може бити заснован на неодређено време, као и да се запошљавање на одређено време, осим у наведеним случајевима, сматра запошљавањем на неодређено време ( трајно ). Та ограничења, међутим, наш законодавац заобилази.
У погледу права која се стицу по основу радног односа, посматраних и по врстама и по обиму, привремено запослени радници су изједнацени са трајно запосленима.
16