Radno i socijalno pravo
др Мирослав Миљковић: КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ И СИНДИКАТ
шкоће у пракси. Он говори, најпре, о парницама у којима учесници колективног уговора „остварују заштиту права утврђених колективним уговором“ а затим о настанку спора „у поступку закључивања, односно измена и допуна колективног уговора“ (интересни колективни спор). Ако се тражи заштита утврђених права, онда је, по нама, у питању примена колективног уговора, јер колективни уговор који је закључен утврдио је одређена права и обавезе учесника колективног уговора и њихова повреда може да се штити. Отуда мислимо да се поступак у парницама поводом колективних уговора може да води и ако се стране споре и о његовој примени. У прилог овоме иде и одредба члана 12. Закона о судовима („Службени гласник РС“ бр. 48/91) према којој општински суд је надлежан да суди „спорове о закључивању и примени колективних уговора“).
в) Закон о раду и решавање колекшивних спорова
Закон о раду (Службеник гласник РС“ бр. 24/05) посебно уређује начин решавања колективних спорова, што значи, слагласно члану 1. став 2. Закона о мирном решавању радних спорова, да се ти спорови решавају само према нормама Закона о раду.
Закон о раду дели колективне спорове на оне који настају у поступку преговарања и закључивања колективних уговора – члан 254. – и на спорове који настају у примени колективних уговора – члан 265.
Учесници у закључивању колективних уговора дужни су да преговарају – члан 254. Ако се у року преговора не постигне сагласност за закључивање колективног уговора у року од 45 дана од дана започињања преговора, учесници могу да образују арбитражу за решавање спорних питања. Образовање арбитраже је факултативно – „учесници могу“ –, па уколико се учесници у закључивању колективног уговора не сложе да образују арбитражу, значи да реше колективни спор „у складу са прописима о раду“, то би се решавање таквог спора одвијало према одредбама Закона о мирном решавању раднихи спорова.
Ако стране у поступку закључивања колективног уговора образују арбитражу, као тело које треба да реши спорна питања између њих, рок за доношење одлуке арбитраже не може бити дужи од 15 дана од дана образовања арбитраже.
Када се ради о споровима поводом закључивања колективног уговора, треба обратити пажњу на два питања.
3 Ова одредба закона примењује се још увек на основу решења Уставног суда Србије [у број 480/2003. од 29. 12. 2003. год. И према члану 22. (који се још не примењује) Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 63/01) окружни суд суди у првом степену спорове и поводом колективних спорова ако спор није решен пред арбитражом. Закон не говори који су спорови у питању (интересни или правни) већ само да су у питању колективни спорови.
26