Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

онише. У већини земаља прати се пут установљен у Амстердамској декларацији о промовисању права пацијената, а амстердамски принципи унети су у национална законодавства.

• Улога Заштитника пацијентових права је да помогне пацијенту у решавању проблема који је настао у поступку остваривања једног од основних људских права - Законом загарантованог права на здравствену заштиту.

• Систем заштите права пацијената треба увести истоветан и за државни и за приватни сектор.

•Законом регулисати да пацијенти који користе услуге здравствене заштите у приватном сектору, имају иста права као и они који користе услуге здравствене заштите у државном сектору, у поступку приговарања и поступку остваривања права на новчане надокнаде.

• Потребно је увести координацију рада Заштитника пацијентових права, на нивоу Министарства здравља Републике Србије и АП Војводине, оформити координационе канцеларије пацијентових права, које ће консултовати и координирати рад Заштитника пацијентових права. Запослени у координационим канцеларијама као и сви Заштитници пацијентових права би требало да буду специјално обучени на постдипломској универзитетској настави, по посебном програму који би обавезно укључивао медицинско право.

• Увести обавезно осигурање пацијената по полиси осигурања одговорности из делатности, те законом утврдити право пацијената на надокнаду, у свим случајевима где је доказана узрочна веза између некоректне дијагнозе и лечења и нарушеног здравственог стања пацијента.

• Заштита права пацијената у Србији је у почетној фази развоја. Потребно је обезбедити законску регулативу по угледу на земље Европске Уније којом ће бити регулисан поступак заштите права пацијената, овлашћења, надлежности и независност у раду Заштитника пацијентових права, као и санкције због непоштовања Закона, већу подршку Министарства здравља, укључивање медија са објективним информисањем, обуку запослених у здравству и унапређење истраживања из ове области.

• Неопходно је увести независне Заштитнике пацијентових права којима би место рада било у једној или више здравствених установа, с тим што би организационо припадали Министарству здравља где би и остварили права, обавезе и одговорности из радног односа.

581