Radno i socijalno pravo

Др. Боривоје Шундерић: ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА

њихове непосредне примене и у вези с тим могућности њихове судске заштите. Полазећи од тога да ова права претпостављају и зависе од степена економског и друштвеног развоја, противници њиховог уношења у устав сматрају да се она не могу формулисати као субјективни захтеви појединаца који садрже и захтев за судско остварење. Имајући у виду да се она не могу остварити непосредно на основу устава а због природе њихове садржине не могу ни добити статус уставног права. Међутим, ако су и унета у устав она су садржински регулисана у форми програмских циљева (начела) или налога држави. Држава ове циљеве остварује одређеним давањима или применом одређених мера економске и социјалне политике или законским обезбеђењем ових права. Међутим, ако држава не донесе законске одредбе, којима би спровела уставно начела и уставне налоге, онда се права не би остварила. Наиме, програмски одређена права или у форми налога не могу се примењивати непосредно на основу устава, јер нису формулисана као субјективни захтеви. То треба да учини држава. Дакле, реч је о правима која се законски дају али не јамче. Суд не би могао да својим одлукама одређује мере државне политике и да врши законодавну функцију јер то није у његовој надлежности, већ у надлежности парламента и владе."

Многи писци указују да ова права захтевају од државе одређене престације које имају социјални значај за сваког појединца, јер су оне у функцији обезбеђења економске активности и издржавања. Она садрже захтеве за прерасподелом друштвених добара и услуга упућене држави.“ Дакле, претпостављају један динамизам чињења и спровођења одређених мера, док класична права су у функцији да ограниче државну власт. Она од ње захтевају уздржавање од интервенције у сферу њиховог индивидуалног и друштвеног живота. Дакле, зајемчују слободу појединцу од државе и насупрот држави. Она су негативна права. Класична основна права се схватају као слобода, а основна економска и социјална права као право на сигурност и егалитарну једнакост.“ Према томе, економска и социјална права претпостављају један читав комплекс не само друштвених услова (које треба да обезбеди држава) схваћених у најширем смислу речи (развоја производних снага) него и природних које је често немогуће остварити и онда кад држава извршава утврђене мере, док кад су у питању грађанска и политичка права ту је сасвим могуће обезбедити њихово остваривање судским путем и поред тога што њихову повреду могу да изврше и други субјекти а не само држава и што многа од њих претпостављају одређена чињења државе. Према томе, ако се имају у виду ове суштинске разлике између ове две групе права, онда се може имати разумевање за присталице изворног либерализма што су испољиле тако жесток отпор према економским и социјалним правима. Ово због тога што она претпостављају

3! Др Драган М. Стојановић, ор. с!.., стр. 141-142. 32 Војислав Коштуница, Општа декларација, ор. си. 3 Александар Молнар, Основна права човека и распад Југославије, стр. 53.

16