Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

права везана за рад и радни однос. Или, слобода удруживања, право на "социјални дијалог" и колективно преговарање су типична колективна радна права, али су уједно, по свом општем значењу и важности, и основна људска права. У том смислу и МОР, вршећи своју нормативну и друге функције, "настоји да помогне државама чланицама да осигурају основна људска права (подвукао ПЈ.) приликом регулисања односа рада и запошљавања, тако што промовишу и социјалну равноправност и економску ефикасност и раст, унапређујући при том капацитеву социјалних партнера да учествују у социјалном дијалогу". Ове околности, као и присност веза између радног права и социјално-економских права можемо проверити и кроз сагледавање најважнијих обележја социјално-економских права.

Важно обележје социјално-економских права огледа се у томе што она захтевају од државе већи "ангажман" (престације и друге заштитне активности), но што је то случај са грађанским и политичким правима. Класична људска права су "старија" од социјално-економских права. Класична грађанска и политичка права "штите појединца од државне власти", а социјално-економска права "позивају" државу на ангажман и сарадњу у заштити економски слабијих у друштву. Класична права (грађанска и политичка) умањују државну власт ("негативна права"), а социјално- SKeHQnCKs права увећавају државну власт и моћ ("позитивна права"). Ово обележје социјално-економских права омогућује, између осталог, да у радном и социјалном праву превагу имају јавно-правни елементи над приватно-правним.

Друго важно обележје социјално-економских права јесте социЈална правда. То је резултат чињеница да је главни мото радничких покрета и револуција била, како је напред речено, социјална правда. Шире посматрано, реч је о томе да је идеја правде заузимала централно место у филозофији природног права, која је, још према теорији изворног либерализма, у основи људских права, па тиме и социјално-економских права. Као принцип права, правда разграничава и хармонизира супротстављене жеље, захтеве и интересе у друштвеном животу

> Смернице о радном законодавству, Међународна организација рада, Жене2001, стр. 1. ° Steve Peers and Angela Ward, The European Union Charter of Fundamental Rights, Oxford and Portland Oregon, 2004, str. 213. 12