Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

вих права,

- да заштитник пацијентових права подноси месечни известај о поднетим приговорима директору здравствене установе, а шестомесечни и годишњи извештај Управном одбору здравствене установе и Министарству здравља,

- да је заштитник пацијентових права самосталан у раду и да директор Здравствене установе, односно други здравствени радник не може утицати на његов рад и одлучивање.

Заштитник пацијентових права је запослен у здравственој установи где и остварује сва права и обавезе из радног односа. Уколико га директор поставља и њему одговара за свој рад јасно је да не може бити самосталан и независан у раду, без утицаја директора на његов рад. Његов рад иако треба да је у складу са Законом не може бити супротан ставовима и мишљењу директора.

Заштитници пацијентових права нису добили подршку од стране Министарства здравља за самосталан и независан рад у складу са Законом.

Заштита права пацијената, која је и даље у почетној фази развоја, по новој законскиј регулативи остварује се опет само у државном здравственом сектору, док се заштита права пацијената у приватном здравственом сектору уопште и не помиње. Пацијенти приватног здравственог сектора остају и даље са свим проблемима које су и раније имали, а њихово решавање зависи искључиво од воље власника приватне праксе.

Координација рада Заштитника пацијентових права у Закону се и не помиње, а ње у пракси и нема. Заштитници пацијентових права нису едуковани за рад са пацијентима, координације у раду нема, законска регулатива је веома оскудна, тако да је рад Заштитника пацијентових права, што подразумева организацију, обим и квалитет, интерна ствар сваке здравствене установе.

Наплаћивање услуга здравствене заштите у приватном здравственом сектору врши се по ценовницима који не подлежу било каквој контроли.

Законом утврђена издвајања корисника у Фонд за социјално осигурање за осиромашени народ Србије су превисока. За та велика

479