Radno i socijalno pravo, Jan 01, 2009, page 101

Етелка Корпич-Хорват, Дарја Сенчур Печек, Заштита личности радника у радном законодавству Словеније, Радно и социјално право, cmp. 83-110, XHI (1/2009)

4. ПРИВАТНОСТ РАДНИКА И ЗАШТИТА ЛИЧНИХ ПОДАТАКА РАДНИКА

4.1. Уопштено

Према дефиницији Савета Европе 1970. године (Резолуција бр. 428), коју прихвата већи део струке,“ право на приватност је право живети сопствени живот са што мање утицаја од споља, а обухвата цео низ области приватности. “~ Право на приватност заштићено је међународним нормама, уставом, а и кривичноправном и цивилноправном заштитом. На приватност радника се односи и општи члан 44. ЗДР-а, према коме послодавац мора да штити и поштује радникову личност и да поштује и штити приватност радника.

На питању заштите приватности радника у колизији су два уставна права, и то право на имовину (члан 67. Устава РС) и право на приватност (члан 35. и следећи). Послодавац има право да управља својим средствима, и тиме и право на надзор, а радник (јавни службеник) утемељено очекује одређени степен приватности и на радном месту“ Људска права и основне слободе су ограничени само правима других и у случајевима, које одређује устав.“ Узимајући у обзир начело сразмерности, које је једно од општих уставних начела, треба допустити само толико задирање у уставно право, које неће друго право осигурати апсолутно, већ сразмерно значају заштите првог права. Заштита имовине послодавца се дакле не може изводити на начин, који би појединцу на радном месту потпуно одузео право на приватност. С друге стране, заштита права на приватност не може довести до положаја, када би се тиме потпуно искључило право на заштиту имовине послодавца.

27 Тако Цветко А. у Закон о радним односима са коментаром (редактори Зепсшг Peéek D., Belopavlovié N., Kaléié M.), GV Zalozba, Ljubljana, 2008., crpana 208. Види и Cvetko A., ZaStita privatnosti u radnim odnosima, Gospodarski vestnik, Ljubljana, 1999, страна 1ба и даље.

28 Обухвата право на лични живот, право на породицу и дом, право на психичку и физичку недодирљивост, право на част и углед, право на забрану приказивања у погрешном светлу, право на забрану ширења за појединца непријатних чињеница, забрана објављивања приватних фотографија, право на заштиту поверљиво стечених података, а и забрана злоупотребе личног имена, забрана установљавања идентитета или фотографисања без сагласности, забрана шпијунирања лица, поштовање писама и забрана откривања службених информација.

У вези с тим види Komentar Ustava Republike Slovenije, ur. Sturm, Fakultet za postdiplomske drzavne i evropske studije, 2002., crp. 401 u jase.

3 Трећи став 15. члана Устава РС.