Radno i socijalno pravo, Jan 01, 2009, page 108

Етелка Корпич-Хорват, Дарја Сенчур Печек, Заштита личности радника у радном законодавству Словеније, Радно и социјално право, стр. 83-110, ХТП (1/ 2009)

споразумевања, на пример телефон, телефакс, електронску пошту и друге облике комуницирања путем рачунарских одн. телекомуникационих мрежа (на пример СМС поруке).

Није заштићен само садржај комуникације (на пример, садржај телефонског разговора, е-маила), већ и са њом повезани подаци тј. саобраћајни подаци (нпр. праћење позиваних бројева са одређеног телефона, време позива и трајање разговора; податак о томе када је неком лицу послат е-маил односно коме га је послао; тзв. Inbox u Outbox, некакав каталог електронских адреса, које се могу уређивати по различитим параметрима). У овом делу се право на приватност из члана 37. Устава (заштита тајности писама и других средстава општења) повезује и са правом на заштиту личних података из члана 38. Устава, пошто саобраћајни подаци по правилу важе за личне податке односно збирку личних података, који се чувају у складу са ЗВОП-1.

При одређивању граница допустивих задирања у приватност уопштено и посебно у комуникациону приватност, словеначки уставни суд се равна према критеријуму разумног очекивања приватноctu.” Pam се о правном тесту, који се доказао у јудикатури Европског суда за људска права (први пут у случају Халфорд против Уједињеног краљевства), према коме се недопустивим сматра оно задирање у комуникациону приватност, при коме је угрожена страна у конкретном случају и на бази свих околности при свом комуницирању разумно очекивала одређени простор приватности (да ће његова комуникација бити ненадзирана), а то његово очекивање је било оправдано.

У случају Халфорд против Уједињеног краљевства (бр. 20605/92 од 25.06.1997.) Европски суд за људска права је јасно записао, да лице оправдано очекује приватност и на радном месту. У том случају је суд установио да је полицајка имала, при коришћењу службеног телефона, право да очекује приватност.

И у новијем случају Копланд против Уједињеног краљевства (бр. 62617/00 од 3. 4. 2007.) Европски суд за људска права је радници признао широк круг права на приватност и пресудио, да је послодавац неоправдано задирао у њену приватност (надзором њених телефонских разговора, коришћења интернета и електронске поште). Битном се сматрала чињеница, да радница није унапред упозорена када и у којим случајевима послодавац може да надзире употребу комуникационих средстава. Суд је и установио да је најадекватније и правно неутрално ограничавање техничким средствима.

°° Bunt Komentar Ustava Republike Slovenije, ctpana 401.

102