Radno i socijalno pravo, Jan 01, 2009, page 119
Иво Розић, Рјешавање колективних радних спорова у Босни и Херцеговини, Радно и социјално право, cmp. 111-126, XIII (1/ 2009)
2. СРЕДСТВА ЗА РЈЕШАВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Процес приватизације у Босни и Херцеговини (даље у тексту БиХ) уопће није завршен“, а то је један од темељних увјета за право истинско колективно преговарање (тј. склапање колективних уговора), а поводом тога и рјешавање колективних радних спорова. Искуства развијених земаља показују нам да се односи између радника и послодаваца обликују и институционализирају дуже од једног стољећа. Сматрамо да у Босни и Херцеговини неће бити увјета за стварне тржишне односе док бар половица господарства нема познате власнике што их на господарску дјелатност потиче приватни интерес.
Правно уређење средстава за рјешавање колективних радних спорова само је дио сложена сустава колективних радних односа неке државе, дио који битно утјече на дјеловање остатка сустава, али који је овисан о цјелини“. Према томе, правна регулатива средстава је само дио колективних радних односа у којима се успостављају односи између синдикално удружених радника и послодаваца, уз судјеловање државе. Основни садржај колективних радних односа су слобода подузетништва. те синдикалног удруживања и дјеловања. Затим, организација и структура синдикалних и послодавачких удруга; колективно преговарање; садржај, структура и дјеловање колективних уговора, те средства за рјешавање колективних радних спорова (мирење, посредовање, арбитража, истрага, штрајк и искључење с рада-Јоск-оце), односно начин и поступак, као и границе упорабе средстава. Због везе средстава за рјешавање интересних спорова с осталим дијеловима сустава колективних радних односа није могуће квалитетно и цјеловито уредити средства без одговарајућег положаја синдикалних и послодавачких удруга.
Повијесно гледано БиХ је до 1992 године била у саставу заједничке југославенске државе“, па самим тим рјешавање колективних
3 Колико нам је познато велика државна подузећа као што су све три слектропривреде, водопривреде и телекомуникацијске твртке и сл., су и даље или у потпуности у државном или дијелом државног власништва. Такођер, држава има велики дио удјела свог капитала у подузећима као што је Алуминиј, Зеничка жељезара и сл.
4 Види: Pranji¢ S. S. ; «Sredstva za rjeSavanje kolektivnih radnih sporova» Logos, Saraјемо, 2001. год. стр. 109.
У На републичком референдуму од 29.02 и 01.03. 1992 године, грађани БиХ су одлучили да је БиХ суверена и неовисна држава. Види : Сл. Лист Р БиХ, бр. 3/93, а ступила је на снагу 26.02.1993. године.
113