Radno i socijalno pravo

Данило Рончевић, Гарантовање слободе синдикалног удруживања, Радно и социјално право, стр. 155-167, ХШ (1/ 2009)

Учинак тог организовања јесте настанак Међународне организације рада 1919. године, која је донела низ аката као вид заштите радника. Конвенције и препоруке МОР-а подвлаче значај индивидуалних и колективних слобода радника и послодаваца, као и њихових хармоничних односа зарад доброг управљања предузећима. Овде је реч о основним правима.

Међународни споразум о грађанским и политичким правима, који је изгласала Генерална скупштина Уједињених нација 16. децембра 1966. године се односи на право сваког појединца на слободно удруживање са другима, укључујући и право на оснивање синдиката и учлањивање у њих ради заштите својих интереса“. Међународни споразум о економским, социјалним и културним правима, који је усвојен истог дана, посебно налаже у члану 8:

1. Државе чланице овог споразума обавезују се да ће осигурати:

а) Право које има свако лице да са другима оснива синдикате и да се учлани у синдикат по свом избору, уз једини услов да правила буду утврђена од стране заинтересоване организације, у циљу унапређења и заштите својих економских и социјалних интереса. Остваривање овог права може бити предмет једино ограничења предвиђених законом и која представљају неопходне мере у демократском друштву, у интересу националне сигурности или јавног поретка, или заштите права и слобода другога;

6) Право које имају синдикати да стварају удружења или националне савезе и право које ови имају на стварање међународних синдикалних организација или на учлањивање у њих ;

ц) Право које имају синдикати да слободно обављају своју делатност, без другог ограничења осим оног које предвиђа закон, а које представља неопходну меру у демократском друштву, у интересу националне сигурности или јавног поретка, или ради заштите права и слобода другога ;

д) Право на штрајк, које се остварује према законима сваке зе-

мље.

2. Овај члан не спречава да се вршење ових права од стране чланова оружаних снага, полиције или државне управе, подвргне законским ограничењима.

“ A. Балтић и М. Деспотовић, Основи радног права Југославије, Београд, 1981, стр. 156.

157