Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Кривично дело на раду или у вези са радом, Радно и социјално право, стр. 169-195, ХШ (17 2009)

Н. Тинтић', познати теоретичар радног права, истиче да је повреда радне дужности и обавезе свака радња или пропуштање (чињење или нечињење) од стране запосленог да изврши (извршава) преузете радне дужности и обавезе на раду и по основу рада како се то тражи од њега. У питању је негативан поступак запосленог у односу на његову дужност извршавања радних дужности и обавеза на раду и по основу рада. Може се поставити питање, наставља аутор, шта је запослени таквим својим поступком повредио: преузете радне дужности и обавезе на раду и по основу рада или радну дисциплину7 Или, шта се подразумева под појмом повреде радне обавезе и одговорности на раду и по основу рада, а шта под појмом повреде радне дисциплине. Или, да ли су то два одвојена института радног права са различитим значењима или је у питању један радноправни институт истог значења са терминолошким разликама

Ако под радном дисциплином подразумевамо извршавање преузетих радних дужности и обавеза на раду и по основу рада, која су прописана законом, односно колективним уговором, односно општим актом, онда је запослени, који је својим негативним поступком повредио преузете радне дужнопсти и обавезе на раду и по основу рада истовремено повредио радну дисциплину. Повредио је, дакле, радну дисциплину тако што је повредио преузете радне дужности и обавезе на раду и по основу рада својом вољом којој нема мана, својим противправним поступком, односно поступцима. Зато се повреда радне дисциплине сматра противправном повредом преузетих радних дужности и обавеза на раду и по основу рада од стране запосленог, и то генеричном повредом преузетих дужности дужности о обавеза на раду и по основу рада (главних и споредних). Према томе, повреда радне дисциплине се може дефинисати као противправно скривљено неиспуњавање, односно неправилно извршавање радних дужности о обавеза на раду и по основу рада запосленог у радном односу, закључује овај аутор.

Констатујући одређене контроверзе о појму дисциплине на раду или у вези са радом, следствено томе и терминолошке разлике (говори се о дисциплини рада, о радној и службеној дисциплини, о дисциплини јавне функције, или једноставно о дисциплини), Александар Балтић“ закључује: "Са гледишта нашег позитивног права, општи појам радне дисциплине обухватао би скуп утврђених дужности (обаве-

7 Н. Тинтић, Радно и социјално право, Загреб, књига прва – радни односи, стр. 584-587. 8 Радно право, Основи радног права Југославије, Савремена администрација, 1963, стр. 242-243,

173