Radno i socijalno pravo

Проф. др Зорица Мршевић, Пракса заштитника грађана у остваривању и заштити социјалних права, Радно и социјално право, стр. 1-20, ХТУ (2/2010)

запослених против одлука о њиховим правима и обавезама (нпр. жалбене комисије). Однедавно, притужиоци се упућују и на обраћање Поверенику за заштиту равноправности.

Такође у 3-4 предмета разлог за одбачај је био ненадлежност (радило се о приватним послодавцима). У малом броју случајева деловало се тражењем обавештења од органа државне управе, чији рад је ЗГ надлежан да контролише, и након добијања одговара од органа, разматрања свих чињеница и околности заузиман је став у погледу предмета притужби.

Најчешће повреде права по основу рада односе на следеће:

Право на запошљавање, тј доступност радних места свима под једнаким условима. Наводи се дискриминација приликом одлучивања о пријему кандидата у радни однос по основу пола, трудноће, политичке припадности, личног познанства. (нпр. У једном случају жена која је радила на одређено време у једној установи васпитања и конкурисала за пријем на неодређено време у истој установи, иако је имала најбоље квалификације и резултате за то радно место добила је обавештење да се други кандидат прима у радни однос, јер је у међувремену остала у другом стању. Навела је да су јој незванично рекли да је то разлог због чега не може бити примљена у радни однос на неодређено време).

Незаконит отказ (у новије време у питању су увек органи државне управе након недавно спроведеног поступка рационализације радних места, при чему се наводи да су нове систематизације прављене према запосленима за које се унапред знало да ће да се задрже у радном односу и често је навођено некоректно поступање претпостављених у овим случајевима, тј држање одлука у тајности и њихове саопштавање непосредно пре престанка радног односа или на сам дан престанка радног односа- закључак је да се више ради о неправилностима него незаконитостима јер се планиране одлуке формално упакују у унапред припремљена решења)

Права по основу рада – разноврсно, нпр. непоступање по захтевима запослених за накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора; неисплаћивање зараде, неуплаћивање доприноса по основу обавезног пио осигурања; изигравање закона заснивањем радног односа на одређено време више пута у дужем временском периоду; премештање са једног места на друго или привремена распоређивања на друга радна места у којим случајевима се наводе и елементи мобинга.

Мобинг – већином су указивали запослени који раде у великим предузећима (привредна друштва, јавна предузећа) подједнако и у