Radovi iz fiziološkog zavoda

36 БРАНИМИР МАЛЕШ

од 181Х. жаба је свакога дана и у исто добахрањена.

991. 7,0 93.IX. 5,5 95.IX. 7,4 96.IX. 5,2 97.IX. 16,4 991Х. . 3,0 30.IX. 6,6

1.X. 4,5

2.X. 7,5 19.X. 15,5

Код жабе која краће (један дан) или дуже времена гладује узимање хране може да повећа потрошњу за неколико пута, у изнимним случајевима и за три и пет пута. То повећање траје само за време варења. После се потрошња враћа на своју обичну висину уз неколико мањих осцилација које могу трајати дан два. Жаба која је увек храњена па било иу одређено време дана, није погодна за рад. Њена се потрошња непрестано мења, обично за два до четири пута. Потрошња дакле није онако једнолика као у жабе која гладује. Наравно да се са жабом која гладује не може с.успехом радити дуже ољ месец дана. Алц није потребно да животиња дуже гладује. Рад се може прекинути на пар дана и тад се жаба нахрани. Видели смо да је првог и другог дана каптације потрошња знатно већа, Сем кретања можда је томе узрок и варење које се сигурно још увек обавља.

Кад хоћемо дакле. да изућимо било коју појаву енергетског промета у жабе није довољно задовољити се са пар огледа. Јер су резултати које добивамо вршећи један или само неколико огледа, као што су до сада разни испитивачи увек и радили, израз енергетског промета у жабе оног неког момента, А једно или неколико мерења никад не изражава сталну вредност промета у нормалне жабе која треба да нам служи као основ за даљња истраживања. Кеопаш! и Кеље! хтели су да одреде однос између гасовитих размена вршених на плућа и оних вршеник кожом, Разлика између производње CO: жаба нормалних и жаба с искорењеним плућима нису биле. знатне; однос био је 1,3. Свега вршили су седам огледа, и то пет са нормалним жабама а два са жабама без плућа. Вега и Воћг налазе да је тај однос нешто већи. Ако пак поредимо

: |