Ratne uspomene

Колко судба уплакана; Није мени крила жао, Нит сам за њим закликтао, Већ ме боли рана друга — _То је тужна прича дуга = Та ми прича срде кида, Душу ломи и раскида О, кад би је само чуо, Ти би с бола иструнуо“!

| је Већ и сунце јавља зраке, Гони маглу и облаке На груди га метнух голе: „Кажи мени шта те боле, Кажи мени, мој соколерг“

—е—

Рањен соко крилом тресе И у причу занесе се: „кад сам јуче летет хтео, Бол ми срце разболео. На једну се спустих грану Под њом младост закопану, Гледале су многе очи, А гроб један то сведочи, А на гробу да га жали, Преломљени крстић мали, Ни цветића а ни траве Да му никне чело главе,