Ratnik

научни и поучни део.

() ЗНАЧАЈУ БАРЕ У БОЈУ

(НАПИСАО РЕНЕРАЛ-АЂуТАНТ ТОТЛЕБЕН.)

Да би решили питање: даљи је данас нужно да војипк носи бајонет“ на пушици, или ти пак, да се обрати особита пажња на вештину гађања без бајонета, да би се добила што већа тачност, т.ј). дал да се војници обучавају, да пуцају без бајонета и да ова) натичу на пушку само у особитим случајима, кад то буде потреба заттевала, — најбоље ће бити да историјски прегледамо последње ратове почев од кримског рата. При томе прегледу уверићемо се, какву је решавајућу превагу добила пушчана ватра у последње време над дејством ладног оружја — бајонета, за што се има благодарити усавршеноме оружју и бољој обуци војске у гађању.

У време искрцавања Енглеза и Француза у Криму“ руска војска беше наоружана глатким пушкама; по хра-

1 Пошто јејовде говор п о бајонету, то држим да неће бпти пзлишно ако кажем неколико речи о томе, кад је бајонет постао.

Зна се, да је бајонет добио своје име од вароши Бајоне у Француској, где је п измишљен 1641. године. По предању тамошњега народа, бајонет је про– нађен у једном сеопу у околини Бајоне. Ево како:

Бискајци водише жестоку борбу са шпанским крпумчарима. Кад први потрошише своју муницију, стадоше мислити шта да раде, п дођоше на ту мисао, да утврде оштре ножеве на уста својих мускета — пушака. Тако наоружани они потукоше до ноге свога противника.

Ето, тако је постао данашњи бајонет, који је учинио велпке пзмене у тактици европских војсака. Разуме се, да је он у прво време био прост, но: упоредо са пешадијском пушком усавршавао се, док није постао овакав, какав. је сада. Овај постанак бајонета признају сви војни енциклопедијсти.

Преводник.

> „Описанје оборонк Севастопола г нералљ-адеотанта Тотлебена.«