Ratnik

110 НАУЧНИ И ПоУЧНИ ДЕО

брости, пожртвовању и повнавању своје дужности, одушевљена руска армија беше супарница најбољих армија у Европи, али уступаше им по наоружању и обуци. Отуда је сасвим природно, што је тактичко изображавање наше војске тежило за тим, да се у место тачног гађања на велике даљине, задржи у подпуној снази Суваровљев завештај п сматра као главно: удар бајонетом. Истина, у алминској битци наша је пешадија могла тући непријатеља са даљине од 800 корака, али непријатељ међу тим дејствовао је противу наше војске са 100 корака и туко ју са 600 корака врло тачном ватром, наносећи нам велике губитке. Ов је дакле са мало губитака чинио велике штете нашој војсци и слабио њену снагу. Кад је непријатељ сазнао превагу свога оружја, он је вазда, кад тод су се наши батаљони кретали на напад, избегавао кундачку борбу и одступао на извесну даљину, па је одатле отварао убиствену пушчану ватру, како стрељачком линијом, тако и батаљонима из раширеног Фронта. Наступајући и даље, наше су колоне саме излагале се страшним губитцима, и тако ослабљене п растројене, изгубивши своје старешине, морадоше одступати пре но што дођу до противника. Исто је тако и наша артилерија,. која нимало неуступаше савезничкој, тучена ватром из густог непријатељског стрељачког ланца из далека, претрпела много губитака како у људима, тако и у коњима, и то тако, да није била у стању да настави борбу у тренутку, када је требала да доврши растројство и пораз противника, и шта више, често је принуђена била, да пре времена остави положај, јер се бојала да је непријатељ не опколи; или морала се је ограничити на само - дејство ђуладима и гранатама са таке даљине, са које ватра ондашњих глатких топова није чинила велике штете непријатељу, јер је била врло мала тачност у погађању. Савезници, који су нападали на врло јаку алминску по-

х