Ratnik

О ЗНАЧАЈУ ВАТРЕ У БОЈУ 115

успешно борити у расутом строју. Када се пак после кримског рата приступило новом наоружању армије, п 1858 год. линијска пешадија на Кавказу доби жљебне пушке, а од како се у исто време одпоче обраћати особита пажња на, обуку војске у тачном гађању, отпор брђана поче на свима тачкама приметно да слаби. До тог времена није смела сва пешадија да иде напред без артилерије, већ је увек ову очекивала, али са променом наоружања пешадија доби самосталност у раду и поче смело да се креће напред.

Последица многих измењених услова многогодишњег рата нашег са непокорним брђанима беше 1859 год. покорење западног Кавказа, а !864 тод. и источног дела његовог. Истина, подпуно покорење Кавказа неможе се приписати искључно увођењу усавршене пушке и обуци војске у гађању, која је са првом у свези, али свакојако нема сумње, да је и ово јако упливисало на поститнуће цељи, којој се толико дуго тежило. Из свега овога дакле изилази, да је на Кавказу зрно завршило, а не бајонет.

У аустријско-пруском рату 1866 године, као што је познато. Пруси су били наоружани остратушама кад су ступили у борбу са Аустријанцима, који су дејствовали са жлебним спредњачама. Аустријанци су знали да им је пушчана ватра спора у борби с Прусима, јер ови избаце три метка, док Аустријанци успу да избаце само један, па су се пред рат надали, да ће развијање јаке пушчане ватре пруске предупредити смелим јуришима и ударом бајонета. Но поред свију строгих захтева команданата и свију упутстава главнокомандујућег. Аустријанци су бивали одбијени и растројени пре, но што се приближе своме противнику, и трпели су много губитака без да постигну своју цељ. На скоро Аустријанци дођоше до убеђења, да им неваља тактика, коју су они усвојили, и да Прусима могу шкодити једино са својом артиле-

ах