Ratnik

116 НАУЧНИ И поучни део

ријом, која се састојала из спред пунећих се жљебних топова и није уступала пруској артилерији. Пруска пак артилерија састојала се из позадњих, а нешто из глатких тонова. Истина пруски су позадњи топови били у превази над аустријском артилеријом, али њихови опет тлатки топови показаше се сасвим бездејствени. —

У биткама у Чешкој Пруси су свуда одржали победу над Аустријанцима, не само при равном броју војске обеју страна, него и тада, |кад су Аустријанци много већу силу имали. Тако генерал Штајнмец код Нагода, Скалица и Швајншедела само са својим У. корпусом поступице разбио три аустријска корпуса: У, УШ. и 1Х.; на овај успех генерала Штајнмеца, поред његових решљивих наступних дејстава, јако је утицала превага учестане пушчане ватре пруске, као и то, што Аустријанци нису се могли користити великим масама за напад ладним оружјем. Затим, у битии код Кенигреца, седма је дивизија пруска, под командом генерала Франсеког, са два батаљона осме дивизије, свега 14 батаљона и 24 топа, издржала је у Маслинској шуми и на оближним отвореним висовима за пет сати борбу са 51 батаљон и 100 топова аустријских, па опет Аустријанци нису успели да сасвим заузму шуму, ма да су били четири пута јачи од Пруса. И ако су Пруси у овом упорном и жестоком боју изгубили 89 официра и 2,162 војника, опет зато у делу пруског генералштаба о рату 1866 год. које се одликује својим подробностима, нема ни речи о бајонетним сударима '.

1 Може се навести пи другл пример из битке код Кевигреца: вис западно од Хлума,који су браниле прва и четврта чета П. гардијског пука, буде нападнут једном аустријском бригадом. ШТтедећи ватру своје слабе линије за. последњи тренут, ове су чете чекале док им се непријатељ није прикучио на 100 корака па онда, оборив два плотуна, отворе жестоку ватру, која је ужасног дејства имала. Аустријанци се на један мах зауставише и почоше одступати праћени јаком ватром, од које су огромне губитке претрпели. (Историја рата 1806 год. пруског генералштаба).