Ratnik

О ЗНАЧАЈУ ВАТРЕ У БОЈУ 191

"избацили и на основу губитака, које је Канроберов корпус претрпео, да треба потрошити више од четири килограма олова, па да се један човек убије, и према тако малој тачности дакле, више или мање усавршеније гађање неће бити од великог уплива на успех борбе. На · то може се одговорити, да је бојно дејство артилеријске ватре много мање од онога у мирно доба. Тако напри"лику, савезници су избацили на Севастопољ 1.500,000 артилеријских метака, усљед чега је у нас демонтовано 1.000 топова; отуд може се извести закључак, да за лемонтовање једног топа, ваља избацити више од 1,000 метака и потрошити више од #,000. килограма ливеног твожђа. Но ако не узмемо у обзир ово дејство артилеријске ватре, које нам се чини тако мало, онда је непријатељ у самој ствари туко жестоко, и жељена је цељ била постигнута; с тога из овог примера никако нетреба, изводити закључак, да сеу мирно доба ваља одрећи свију мера, које могу да увећају тачност артилеријског гађања. Са увођењем жљебних топова после кримског рата, ова

пела да продру кроз село п дођу иза леђа, но ови су имали само неки привременп успех, док нису Шрусима стигле потпоре.

У битци код Мон-Валерјана, 19. Јануара 187! године, Французи су пзвели из Париза око 82,000 војника противу 5. корпуса пруског. Под заклоном магле разви се један део Француске војске п потисну на неким местима немачке предстраже Пољска =артилерија 5. корпуса стиже тек онда, пошто прва навала Француза буде заустављена пешадијском ватром (пруска пољска артплерија није заузимала обранбену линију, да не би једнако била пзложена ватри градске артилерпје), и нанесе огромне штете одетупајућим колонама Франпуским. Пруси изгубише овде 88 официра и 599 војника, које мртвих које рањених ; највише су губитака претрпели од пушчане Француске ватре, кад су поново заузимали напуштене предстражне положаје на висовима Харша и око утврђена Монтмарту. Французи изгубише око 6000 људи.

Несразмерни губитци објасњују се у неколико тиме, што су Французи морали нападати на јако утврђене: положаје, који истина нису били брањени великим силама војске, али су Французи са њих дочекивани убиственом пушчаном ватром. (Историја опсаде Париза, Хајде, Фезе).

У отште о дејству под Паризом ваља приметити, да је у свима сударима, који се овде збише, као и у свима бојевима ранцуско-пруског рата, независно од дејства артилерије, пушчана ватра решавала битку, а не бајонет.