Ratnik

122 НАУЧНИ и поучни део

се тачност доста увећала и обратила се особита пажња, на артилеријско гађање, усљед чега разрушно дејство артилеријске ватре постаде много веће од пређашњег.

Што се тиче примера из последњих ратова, које браниоци утврђеног бајонета наводе за доказ, може се у опште рећи, да ако ив ближе посмотримо ток тих борби, видићемо да они не доказују никакову особиту потребу да се задржи бајонет на пушци. Тако наприлику, између осталота наводе и битку код Кустоце, у којој три вода аустријских улана изненада нападну таљанску бригаду Шиги на вису Монгабија, продру кров њене пренеражене редове и сасвим изненадно ударе на бригаду Форлт, која, се друмом у походном реду приближаваше. Из овог судара изведе закључак, да је на срећу таљанска пешадија, имала за дочек бајонет на пушци, иначе би зло прошла. _ Међу тим, ако мало дубље затледамо судар, који се овде догодио, видићемо да је напад аустријских улана био одбијен пушчаном ватром таљанске пешадије, а не бајо- · нетом, по томе дакле, и кад неби она имала бајонет на пушпци, опет неби то штетно утицало на дочек. Истина је, да је изненадни напад коњице довео таљанску пешадију до подпуног растројства и распрострео у њеној средини ланички страх, п задржао овде даље наступање таљанске војске. Но поред те опште забуне, Таљани ипак нису закаснили са ватром против улана, користећи се рововима на друму и земљиштним заклонима, иу резултату показало се, да је јуначка шака улана тако рећи уништена била. Од 102 коњаника остало је у строју после свршене борбе“ само 17 људи“.

Што се пак тиче дејства у опште противу коњице, то данас, као што то доказују борбе последњих ратова,

1 Вид. »Военнни Сборникљ« 1875 года.