Ratnik

ТАКТИКА АРТИЛЕРИЈЕ 341

Као год што може бити од велике користи, да ко_њичка дивизија заједно са својом артилеријом пред решавајућим ударом, буде сва на окупу, исто тако могу одвећ користна бити и поједина бригадна оделења. Такав случај може бити на прилику, пре сукоба са непријатељем и то баш онда, кад коњица има у задатку, да доста, пространо, а међу тим означено земљиште, осмотри и заштити : поред тога онда, кад непријатељ нема много коњице, као што је бивало много пута у другој половини рата 1870.—1871. Тада је бивало често, да две бригаде наступају у првој линији, раздвојене једна од друге на читаву миљу растојања, трећа далеко позади у другој линији као резерва. Положај ове последње обично је бивао такав, да је њој било лако појавити се тамо, где је било највише изгледа за решење, т. ј. пробити браниоца или одбити нападача. Догађало је се, премда врло ретко, да наступају све три бригаде на једноме фронту, једна поред друге. Овакви случаји пробани су приликом великих вежбања, коњичких у овим последњим годинама.

У историји рата 1870.—1871. било је примера, да су таква велика тела коњичка, која наступаху на једном Фронту без артилерије, побркале често своје мисије. На земљишту, које је незгодно за кретање коњице, као што је на прилику оно у и око теснаца, шума, шума испресецаних просецима и јаругама, итд. коњица ће моћи врло тешко наступати напред, па ма пред њоме, под овим околностима, стојала и најмања оделења непријатељске пешадије. Да би извршила потпуно проматрање, тада она ваља често да пргви велике обиласке, за које се хоће и доста времена. — Најпосле могло би се рећи и то. да би сеу критичном тренуту коњица могла послужити и својим сопственим оружјем, које је данас на високом ступњу савршенства; али као што ће се даље видети, готово сваки лист историје бораба потоњега рата, учи, да је напад пе-