Ratnik

З4() Е НАУЧНИ И поуЧНИ део

код Крављи-Божанен, 9. и 10. Децембра 1870, одбила је масе непријатељеве, које ив даљине иђаху у бок, итд. итд.

За овим, коњичке дивизије итд. морају без уздржавања гонити непријатеља поколебанота, или ослободити од опасности своју пешадију, као што је учинила немачка коњица на левоме крилу код Мар-лаТура, или најпосле заклонити одступ наше војске. По који пут коњица, мора узети за цељ и оно што јој у начелу у дужност не спада, а то је, да од чести доводи у неред део бојнице непријатељеве, пре но што је ова ватром поколебана. При овоме може бити само двоје: или жртвовати зарад успеха читаву коњичку дивизију, или изгубити битку. Главни заповедник мора се у овом случају решити брзо, за једно или друго, на прилику онако, као што беше у битци код Мар-ла-Тура и Вионвиља, са коњичком бригадом Бредовљевом, која је тад имала задатак славнији но икад.

Од 1873. чињени су велики маневри коњички сваке тодине код Пруса према члану У. коњичких правила, усвојених у почетку јуна 1874.

Приликом свакога овога маневра команданти немачке војске стараху се најозбиљније, да коњичке дивизије раде у овоме духу и са оваквим задатцима, као што су овде изложени.

Примљено је као правило у опште, да артилерија мора служити за ослонац коњичким дивизијама приликом испуњавања њихових великих задатака. Усљед тога и у почетку екзерц. правила стоји: да у приликама решавајућим, врло је користно дати три батерије на једну коњичку дивизију. Већи број био би излишан, јер би био само на терет брзих коњичких кретања. И са тога три батерије довољно су за једну коњичку дивизију, па да је снажно подпомажу својом ватром; овај број, у осталом одговара и саставу коњичке дивизије, по што у њој има д бригаде, што је једанпут за свагда устаљено.