Ratnik

општи ПОЈАМ О ХИГИЈЕНИ БИМ

скопчана са извесним дијететичким правилама. У школама грчким било је лекара, којима беше у дужности да уче о дејству ране на телесна веџбања и одређују онакву дијету, која би најбоље одговарала разним видовима гим“ настичких упражнења и разним гимнастичким цељима.

Иродот, Ипократов учитељ, први је основао дијете-_ тичку гимнастику у дељи одржања снаге и лечења 0с0бито сувих болести; тако наприлику, он је саветовао про-_ тив грознице, рвати се, одати, трчати и путовати пешице. Он је основао гимнастичку медецину и испало му је за руком да продужи живот слабуњавим људима. Платон Филозоф укоравао је Херодика за то, што је поткрепљавао живот слабуњавим и болешљивим људима.

Хипократ и сви тадањи лекари и Филозофи признавали су као најбоља сретства за одршање здравља следећа: умереност, чист ваздух, купање, а нарочито свакодневно трење тела и телесна веџбања. Хипократ, као што се види, имао је јасног појма о односу између коликоће ране и механичке снаге, коју она даје. Он је врло јасно доказивао потребу равнотеже између ране и веџбања и произлазак болести од претеривања у овоме или ономе.

Додније лекари су обратили сву своју пажњу на лечећа дејства и због тога били су изгубљени из вида природни закони, од којих безусловно зависи живот. Само код невих старих медецинских аутора налазе се користни упути о чувању здравља.

У средњем веку, у време кад је цветала астрологија, хороскопија и алхемија, хигијена није учинила никакве даље успехе.

Усљед неразумевања и непознавања болести, које се у Европи појавише (богиње, велика болест — падавица, — лудило, сифилис и тифус), њихових узрока и начина