Ratnik

520) НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

Што је Прусима испало за руком, да 19-ог Августа са 50,000 а 20-тог са 65.000 људи, задрже и сузбију далеко већу војску Француску, то свакојако даје прво јасан доказ о увиђавности и енерђији пруских вођа и издржљивости и храбрости пруских трупа, а у исто време сасвим јасно карактерише управу Француске војске, јер у овом случају због неуспеха, само је крива управа, као што се јасно види из онога што је напред исказано.

Да је у овом случају било целисходне диспозиције. да је било решителности и јаке воље, да се пробој изврши, то би Француској војсци морало испасти за руком, да се протуче. Какве би пак прилике после овога наступиле, то остављамо настрану, али мора се признати, да би пробој могао лако да се изврши и 19-тог и 20-тог Августа.

Из овога дакле види се, да ми у овом случају имамо посла са једним од оних случаја, где само успех, ма како славан био, није меродаван, него да се при оцени морају и други Фактори у рачун узимати.

И потоме ово се своди на то, да је у тактичном смислу врло тежак посао затворити једну војску, која своје уточиште тражи под зидинама каквога јако утврђеног логора и да то, — ма и испало за руком -— увек зависи и од сасвим споредних околности, као што је н. пр. овде случај код управе Француске војске.

Али овде мора се у рачун узети још и то, да Мец није никако био онакови утврђени логор, као што савременост замишља.

Да су мецке Фортице пред Ноајом (Хоуап) биле истурене уместо 3-4000 кор. за 8—10.000 корака п да је овај град био снабдевен као што треба са фортицама за маневровање, тада би било савршено немогуће, да га Пруси затворе, са оноликом снатом, са којом су располатали, јер би опсадна линија тада износила 12-15 миља а не само 6% као сада.