Ratnik

554 КЊИЖЕВНОСТ

материјала за Филтрирање воде. — 0 анализи камфорове питије и о опредељивању пепелне садржине памучног барута. — Санитарни одношаји аустријске војске у 1879. г. — Књижевни огласи. —

Јопгпа1 дез зетепсев5 то ћајгев. (Август). —

Стари Рим, његова величина и пад. — (Писац наставља овде историју Рима, посматрајући његово ширење освајањем после пунеких ратова; догађаје за време обојице Граха; промену војног устава под Маријем; дозволу грађанског права талијанским народима; Сулину конституцију и после тога насталу анархију. Марије је наредио, да се и сиромаси попишу 84 војску, што до сад није било, а услед тога била је војна снага знатно умножена, а увећата је плата. Као тактичку јединицу установио је кохорту од 600 људи која се је делила на три манипуле, а ове на по две центурије. Кохорта постројавала се за борбуу бб реди по Фронту а 10 врсти по дубини).

Једно начело Натолеоново одн је казао: „Ратна вештина учи, непријатеља обићи или надкрилити али своју војску при том не разтргнути.“ — У овом чланку доказује се истина тога и наводе разне борбе, где се је противно радило. Тако борба код Лигница, где је Даун одвојио Лаудона, па Фридрих користећ се том погрешном дисповицијом, потукао овога, место што би Даун био победио Фридриха, који је био у врло незгодном положају, да га је напао целом снагом. Фридрих сам грешио је против тога начела. Тако је 21. Новемб., 1757. одцепио генерала Финка, да иде преко Максена и пресече пут одступајућој аустријској војсци, но Даун га дочека с надмоћјем, обколи и зароби са пелом војском. Код Торгава одвојпо се Фридрих од Цптена, да обиђе п нападне Аустријанце, но услед тога цепања дође у незгодан положај, теби био поражен, да није Цитен из властите побуде притекао му у помоћ. () овој борби каже Наполеон: „то је једина битка, где је Фридрих нај. више погрешака учинио и где није талента показао“ — Беше и биптака, где се је против тога начела грешило па опет успело, али то не побија истине начела, јер као што видимо у биткама 22. Јула 1758. код Кретелда и 24. Јула 1762. код Вилхемстала, где је Фердинанд Брауншвајгски у обе поцепао своју војску у цељи обиласка и победио у првој грофа Клермона, а у другој херцога Субиза. Да ова обојица не бише кукавице, па видећи се обиђеним, не побегоше, него да су се с падмоБјем , које пмадоше, оборили на један део Фердинандове војске, били би јасно доказали, да се свака грешка против начела свети. У битци код Бауцепа виђе Наполеон, гдега обплави један јаки кор Аустријанаца пи смешећи се, повикну: „Ти су наши“, па навалп целом снагом на главну војску под Алвинцијем и потуче ју, а онај корпус зароби. Наполеон се строго држао тога начела иту је његова велика снага лежала, а ион кад јегод грешио, губио је. Од начела одступшти може и нужда приморати, али онда ваља рачунати, како ће се опасност предусрести, која је увек с таким поступком скопчана, Кад тако радимо, не треба заборавити, да и противник има бар ноге ако не и главу, па се може случајно кренути ако не баш намерно, као пи Фридрих код Лигници, до